Njegova karijera obeležena je uspehom, medaljama, peharima i titulama, kao i nebrojenim trenucima uzbuđenja. Život sagledava “realno”, a “mir u glavi i vatra u srcu”, kao i iskrena emocija koju poseduje pomažu mu da uvek ode korak dalje i često uradi ono što se mnogima čini nemogućim. Aleksandar Saša Đorđević, nekada slavni košarkaš, danas trofejni trener sinonim je za uspeh.
Na sam pomen njegovog imena pred očima navijača ređaju se slike legendarnih trojki, a skoro je sigurno da nema čoveka, pravog ljubitelja košarke, koji sa radošću ne izgovori sada već čuveno “Sale Nacionale”. Malo zbog magije koju je imao kao igrač, malo zbog sreće i medalja koju nam je doneo kao selektor Srbije.
Srećemo ga u Ljubljani na oproštaju Gorana Dragića od košarke. Bila je to idealna prilika da sa legendarnim Saletom Đorđevićem porazgovaramo o brojnim košarkaškim temama, reprezentaciji Srbije, Partizanu i Zvezdi, Evroligi… Za početak Đorđević za Telegraf iznosi utiske iz Slovenije, i ističe značaj Gorana Dragića za igru pod obručima.
– Pre svega, veličina Gorana Dragića je pokazana na meču. Sa svim gostima, koji su došli da ga ispoštuju i da mu ukažu veliko poštovanje za sve ono što je uradio u svojoj karijeri u košarci. On je jedan sjajan, sjajan momak, veličanstven igrač. Obeležava jednu epohu i ja mu na tome čestitam. I došao sam na neki način da pokažem poštovanje prema ljudskoj veličini Gorana Dragića.
– Mnogo mi je drago što sam ovde. Sa njim imam specijalan odnos. Mnogi ne znaju, ali kad je imao 17, 18 godina na mojim počecima trenerske karijere, on je bio jedan igrač koga sam hteo da potpišem. Nažalost, bio je mlad, bez nekog evropskog iskustva, ali bili smo vrlo blizu da napravimo saradnju, jer je on već tada pokazivao da će biti veliki igrač.
Dragić i finale sa Srbijom
Jedan od mečeva po kojeg će ga pamtiti jeste finale Slovenije i Srbije 2017. godine. Dragić je u svojoj oproštajnoj utakmici proveo 29 minuta na terenu i postigao 35 poena uz impresivnih 54,5% šuta iz igre, i uz to, 7 skokova, 3 asistencije, 3 ukradene lopte i 2 blokade i indeks korisnosti od 33. Na pitanje, kako je kao tadašnji selektor Srbije video taj meč, Sale je kao iz topa, naravno u šali, rekao:
– Ne znam o čemu pričate – kaže Sale uz smeh i nastavlja:
– Na njegovu sreću, nažalost našu, u Srbiji on je odigrao jednu fantastičnu, fantastičnu utakmicu. Izdominirao svojom energijom, svojim prodorima, svojim liderstvom i poveo je reprezentaciju Slovenije do te istorijske zlatne medalje na Evropskom prvenstvu. Jednostavno, samo smo mogli da mu čestitamo. Jer je tada igrao svoju najbolju košarku.
– Sve ono o čemu je sanjao, uspeo je da dostigne. I ja, kao neko ko je uspeo kao igrač, znam sigurno kako se osećao. I on sam kaže da mu je to najdraži sportski dan u karijeri. I ja ga potpuno razumem. Sve ostalo je samo jedna ikebana njegove velike karijere. Ali to je sigurno nešto po čemu ćemo ga pamtiti.
“Osveta” Bogdana
Kapiten Srbije Bogdana koji se na neki način “osvetio” kupovinom dresa Gorana Dragića na humanitarnoj aukciji uz reči: “On je meni “uzeo”zlato, ja sam uzeo njegov dres”.
– Bogdan je jedan, sa naše strane, veliki lider, veliki vođa. Pogotovo kada obuče dres Srbije. Pokazuje svakog leta koliko je privržen i posvećen. I košarci, i nacionalnoj selekciji. Napravio je sjajan gest. Bogdan je pokazao svoju veličinu.
Dirk Novicki: “Đorđević je moj uzor”
Jedan od gostiju Gorana Dragića u Lubljani bio je i legendarni Dirk Novicki koji je, odgovarajući na pitanja novinra, istakao da je “Saša Đorđević jedan od njegovih uzora.
– Jako mi je drago, iznenadio me. Imali smo prilike da se družimo i u Manili prošlog leta. Uopšte, gde god se vidimo, on je jedinstven košarkaški lik. Jedan igrač kakav se retko, retko rodi. On je u stvari jedan od onih koji je napravio početke ove nemačke košarkaške renesanse. U poslednjih 20 godina imao je jednu veliku ulogu u prihvatanju vanameričkih igrača u NBA. Bio je jedan od stubova evropske košarke. Meni je jako drago što je to rekao.
Srbija uvek u srcu
Posle kraja “misije” na mestu selektora košarkaške reprezentacije Kine, Saša Đorđević ističe da je trenutno u Italiji, gde inače živi. Kaže, “vreme je za “family time”. Tako, vreme provodi sa porodicom i uživa u trenucima kojih je uvek malo kada predvodi neki od timova. Ipak, sa puno emocija je pratio dešavanja na Olimpijskim igrama i radovao se bronzi Srbije, selekcije koju je svojevremeno trenirao kao selektor.
– Kako drugačije. Prema košarci se jedino na taj način i odnosimo, sa prepuno, nekada i previše emocija. Da, mi smo dali košarci mnogo, ali je košarka mnogo više dala nama. Dužni smo da vratimo još više. Svakog dana uvek ćemo biti vezani za srpsku košarku. Zajedno sa svima koji smo iz nje iznikli na neki način. Uvek smo navijači. Sa svima se radujemo, sa svima patimo kad su porazi. Jednostavno tako ostaje, bez obzira na neke uloge koje sam ja imao kao igrač i sada u ovoj sledećoj profesiji kao trener. Ali sigurno uvek se navija. Uvek si ispred televizora.
Sale je oduševljen igrom, ali i rezultatom.
– Sve čestitke treneru Pešiću, njegovom stafu, Košarkaškom savezu Srbije. Igračima koji su bili fantastični, koji su delovali kao pravi tim. Svi smo bili ponosni na njih. Jednostavno, kada ti tako nešto pruža i pokažu da su pravi tim, to je još plus i još veći. Svaka medalja na tim velikim takmičenjima je veliki uspeh. Ova je mogla da bude i sjajnija. Malo je falilo. Šteta. Dešava se i desilo se već. 2016. na Olimpijadi smo isto izgubili utakmicu sa 3 poena, gde je čak Bogdanović imao šut da pogodi za nerešeno, za neki produžetak u grupi. Posle u finalu su odigrali svoju simulaciju i pokazali nadmoć. Svaka utakmica koju smo sa njima odigrali, pomaže da svaku sledeću odigraš sve bolje i bolje.
Svojevremeno je Saletu pobeda nad Španijom bila cilj, danas su to Amerikanci.
– Tako. To je bio moj veliki cilj. To sam javno i rekao da pobedimo Španiju. Po mojoj mišljenju, Španija je igrala fantastičnu košarku. To je pokazala 2019. u Kini, na svetskom prvenstvu, gde je dominirala svetskom scenom. A to je bukvalno ta generacija koja je krunisala jednu decenijsku i rezultatsku dominaciju, pogotovo iz Evrope.
O proslavi košarkaša: “Toliko su bili slatki”
Ono što je Đorđevića posebno oduševilo jeste zajedništvo, na terenu, ali i van njega, tokom proslave i na podijumu.
– Mislim, oni su toliko bili slatki, smešni u isto vreme, simpatični – kaže u dahu i nastavlja:
– Svi smo uživali gledajući ih i kako su izrašli na to postolje. Sve to postaje deo istorije i mi smo jednostavno svi ponosni na njih što su se vratili sa medaljom.
Foto: Tanjug/AP
Đorđević je 2018. od ULEB-a svrstan među 50 ljudi koji su najviše uticali na košarku. Tako, pitamo ga i kako sada vidi promene u košarci, u odnosu NBA iEvrolige?
– Svako vreme nosi svoj pečat i način igre. Košarka, pogotovo, ona je dobila na atletici, dobila na brzini. Međutim, to je uglavnom evolucija košarkaške igre. Ide tako, svaka decenija nosi nešto više. Danas gledamo jednu košarku koja ima određena pravila, koja su adaptirana na atlete, koji se bave košarkom na najvećem mogućem nivou i posle toga se sv spušta piramidalno na sve drugo.
– Taj uticaj je sve veći i veći na jednu fizičku i atletsku košarku, koja u ovom trenutku dominira svetom. Jednostavno, mi koji se bavimo, naš je uvek cilj da dignemo na najveći mogući nivo svoje ekipe, što se tog aspekta tiče, a odatle posle toga da lepimo sve što treba vezano za taktiku, individualnu tehniku, pripremu, i da omogućimo da taj talenat još više bude potenciran uz taj način igre, koji je apsolutno potreban i neizbežan da bi se dostigli dobri rezultati.
Foto: Vladimir Žujko
“Razgovarao sam sa Bartomeuom o A licenci EL za Zvezdu i Partizan”
Bliži se nova sezona u Evroligi, utisak je da i Crvena zvezda i Partizan sa još većim ambicijama, u odnosu na prošlu godinu, ulaze u takmičenje. Sale ističe da je atmosfera “večitih” neverovatna i da je svojevremeno, tokom selektorskog mandata na klupi Srbije, vodio važne razgovore.
– Postoji u tom jedan razvojni put koji se prepoznaje u jednom i drugom klubu. Svaki klub ima svoju politiku, svaki klub ima jednu sjajnu podršku svojih navijača, koji su, asolutno, ta dodatna vrednost. I kada govorim o Crvenoj zvezdi i Partizanu, želeo sam da i Partizan i Crvena zvezda dobiju A licencu, ili bilo koju licencu, za konstantno takmičenje u Evroligi. Kada sam razgovarao sa Đordijem Bartomeuom, u trenutku kada sam postajao selektor, je bila ta. Tu popularnost i taj ambijent koji postoji na tribinama jednog i drugog kluba kada se igraju utakmice Evrolige je jedinstven i nemoguće ga je kopirati. Jednostavno, to je nešto što mi treba da prodamo i da predstavimo svetu, Evropi i tako dalje.
– To je postao brend. Dolaze ljudi svuda da uživaju u tom ambijentu. Nekad se, naravno, i pretera. To su magijske strasti, ružne reči i tako dalje, a to je folklor sa naših prostora. Nekad treba zatvoriti uši i preći preko toga, jer ta energija koju igrači prepoznaju apsolutno svakodnevno, koja dolazi sa tribina je neophodna da bi se dostigli neki vrhunski rezultati. Ja im najiskrenije želim jednom i drugom klubu da dođu što dalje u takmičenju.
Dobija aplauze i navijača Zvezde i Partizana
Đorđević je zlatnim slovima ispisao istoriju Paritzana, čiji je veliki navijač. Ipak, ogromno poštovanje ima prema Zvezdi, čiju istoriju je pisao i njegov slavni otac Bata Đorđević. Tako, navijači i crveno-i crno-belih ga vole i poštuju i nagrađuju ga apluzima.
– Iskren da budem, i mogu da budem i smem da budem ponosan. Ja sam dete koje je odraslo uz oca koji je bio trener Crvene zvezde, a ja na tribinama već mahao Partizanovim zastavicama. I odrastao sam na tribinama Hale sportova kao navijač Partizana i kao dete iz Srbije, tadašnje Jugoslavije, otišao dalje u moj profesionalni put kao partizanovac i takav ću uvek ostati.
Kako vam se čini ova odluka Partizana da promeni trenera tima?
– To su odluke klubske, ja ne bih ulazio u to, nemam ni dovoljno informacija, niti prava na kraju krajeva da komentarišem jednu takvu odluku kluba, pogotovo što je vođen od strane ljudi koji imaju izuzetno mnogo košarkaških kvaliteta i jedan od najboljih trenera u klupskoj košarci, svih vremena, Željka Obradovića oni znaju šta rade. To su mnogo puta da sada pokazali, ja sam siguran da će to i pokazati i ove godine.
KSS i kraj mandata Predraga Danilovića
Ono što je aktuelno sada u srpskoj košarci, jeste kraj mandata i odlazak Predraga Danilovića sa mesta predsednika KSS-a. Sale za svog dugogodišnjeg saigrača iz nacionalnog tima i velikog prijatelja ima samo reči hvale.
– Baš smo o tome pričali, on je na smiren način doneo svoju odluku i to je odluka koja se je očekivala na kraju krajeva, obzirom i na pravila koja postoje u Košarkaškom savezu Srbije. On je svojom harizmom, svojim znanjem, svojim kvalitetom doneo ono što je doneo, o Košarkaškom savezu i o košarci uopšte i nastavlja iz neke svoje klupske funkcije koje ima u Partizanu. To je isto tada promena Košarkaškog saveza. Juče smo baš pričali o količini medalja koje u poslednje vreme i muška i ženska košarka na svim nivoima donela našim muškim i ženskim nacionalnim sekcijama i mladim i seniorskim koje su doneli našoj kući, našem savezu, našem sportu i to je stvarno jedan veliki broj.
– Svi imaju, naravno, zasluge za sve to od prvog igrača do poslednjeg, od prvog radnika saveza do poslednjeg svih trenera, svih članova stručnih štabova i svega, svih, naravno, sponzora, naših prijatelja koji nam pomažu da možemo da dolazimo do takvih rezultata. Taj kontinuitet je nama preko potreban. To su stvari koje u trenutku kada jedna reprezentacija osvoji jednu medalju, kao što, ne znam, krenulo iz moje prve godine 2014. klinci, 10-godišnjaci su odlučili da se bave košarkom i sada imamo od 2018. igrače, And 18, And 16, 17, koji se vraćaju kući sa medaljama. To su trenuci kada seniorska reprezentacija osvoji medalju, tada ta deca odlučuju da se bave košarkom u većem broju. Iz tog kontinuiteta mi možemo da dođemo do nekih novih Topića, da ne pominjem sva prezimena, ali uglavnom ih ima. Naša budućnost što se toga tiče je sigurno svetla.
Za sam kraj, svima u Srbiji je poslao poruku:
– Veliki pozdrav Srbiji, svim ljubiteljima košarke, svim navijačima, vidimo se brzo- poručio je svim ljudima u Srbiji koji iskreno vole košarku.
Originalni članak: Telegraf.rs