Partizan je iz Madrida doneo poraz 1:3 od Hetafea i teško breme pred revanš u Humskoj. Saša Ilić na konferenciji za medije nije bežao od kritike, ali je poruka bila jasnija u onome što nije rekao nego u onome što jeste: sam poraz ga manje boli od načina na koji je stigao. Prvih 25 minuta bez hrabrosti, dva perioda korektne, mestimično i sjajne igre, a onda dva primljena gola u trenucima kada je Partizan bio brojčano jači. To više nije jednokratan propust, i sam trener je to nazvao problemom koji se ponavlja.
Bojažljiv start i previsoka cena za 25 minuta
„Čestitam Hetafeu na pobedi. Prvih 25 minuta smo igrali izuzetno bojažljivo, kao da smo jedva čekali da primimo gol. Posle toga je bilo bolje, naročito u drugom poluvremenu kada smo stvorili više prilika od Hetafea, ali velike ekipe znaju kako da kažnjavaju greške. Rezultat je na kraju previsok i biće izuzetno teško u Beogradu, jer je Hetafe ekipa koja izuzetno retko prima veliki broj golova“, započeo je Ilić.
Ovaj deo izjave nosi realnu meru. Hetafe zaista nije tim koji često prima po tri gola, pa i sam trener otvoreno priznaje da će revanš biti bliže planinarenju nego fudbalskoj šansi. Nije to defetizam, već pošteno postavljanje čitaocu — i ekipi — koliko je jama duboka.
Igrač više, a opet primljen gol — obrazac koji već smeta
Najbolniji deo večeri nije bio ni prvi ni treći gol, nego drugi. Onaj koji je Partizan primio dok je imao igrača više na terenu. Isti scenario, na drugom terenu, viđen je i pre nekoliko dana protiv Radničkog.
„Iskreno, ne znam šta se dešava. Imamo ozbiljan problem kada igramo sa igračem više, kao da se momci u potpunosti opuste. Koliko god pokušavali da ih upozorimo, desi se suprotno – ne shvataju situaciju dovoljno ozbiljno. To nije pad koncentracije, to su neshvatljive greške koje nam se ponavljaju. Nemam problem kada nas neka ekipa nadigra, ali mi izuzetno lako primamo golove. Bila su njihova dvojica protiv naše petorice u odbrani i tako smo primili drugi gol. O trećem neću ni da govorim…“
Kada trener javno kaže „ne znam šta se dešava“, to nije samo dramaturgija konferencije. To je priznanje da poruka iz svlačionice ne stiže na teren. A kada isti obrazac napravi grešku dva puta u nedelju dana, teško je ne primetiti da problem nije individualni previd, nego nešto sistemskije. Partizan trenutno kažnjava sopstvenu prednost pre nego što je pretvori u gol.
Milošević na golu, Že koristan, Sek u magli
Ilić je pojasnio i rokadu među stativama u kojoj je opet prednost dobio Marko Milošević: „Ko će biti na golu – o tome primarno odlučuje trener golmana Nemanja Jovšić. To je moje pravilo koga se uvek držim.“ Odgovor je uredan, ali otvara pitanje koliko dugo prvi golman kluba može biti stvar rotacije po utisku, a ne jasnog izbora.
Za Žea je imao topliju reč — Brazilac je držao lopte i pomagao razvoj napada, uz podsećanje da nije prošao pripreme i da još vuče manju povredu. Za Dembu Seka je bio suvlji: „Nekada odigra dobro, a nekada ne. Sek već neko vreme igra u promenljivoj formi, tražimo način da kontinualno pruža dobre partije, jer trenutno blesne samo na momente.“ Prevedeno na urednički jezik: trener javno priznaje da rešenje još nije pronašao.
Za revanš u Humskoj Ilić se poziva na tribine i traži „mnogo hrabriji Partizan od samog početka meča“. To je razuman apel, ali ne skriva realnost. Dva gola zaostatka protiv ekipe koja retko prima po tri jesu granica koja se ne prelazi navijanjem, nego rešavanjem tačno onog problema koji je sam trener izdvojio. Sve dok Partizan bude primao golove baš onda kada bi trebalo da dominira, priče o hrabrosti ostaju samo priče.
