Kapiten crno-belih Kevin Panter pričao u podkastu sa kajlom Hajnsom.
Kajl Hajns i Kevin Panter – Copyright Printscreen/YouTube
Partizanov kapiten Kevin Panter učestvovao je u podkastu “Četvrtina kod Kajla Hajnsa”, gde je od legende Evrolige i centra Milana dobijao pitanja o Partizanu, odgovornosti kao lidera ekipe, Želju Obradoviću…
Hajns je nekoliko puta tokom razgovora potencirao istorijski značaj crno-belih za evropsku košarku, a Panter mu je objasnio kako se osećao posle prve utakmice i evroligaške pobede u Arewni.
Prošlo je 3.000 dana od poslednje pobede Partizana u Evroligi. Posle meča ste stali ispred publike, kakva se odna atmosfera stvorila, kakav je tvoj osećaj bio kada se to desilo.
– Dugo se čekalo na taj trenutak, osećam se lepo kao deo istorije kluba. Bio sam ovde i prošle godine kada smo Igrali Evrokup, bila je to teška sezona bez Evrolige koju sam ranije igrao. I onda kada se dogodila ta pobeda bio je to preko potreban momenat za grad, navijače, za sve ljude koji su podržavale Partizan od malih nogu. Bilo je ekstremno dobro za sve nas, koji smo prošli kroz izazove u prošloj sezoni, da smo konačno u toj poziciji da budemo u Evroligi i da pobeđujemo pred svim onim navijačima, predivno iskustvo – rekao je Panter.
Definitivno, Partizan kao jedan istorijski važan klub za evropsku košarku, dao ti je kapitensku traku. Šta je značilo to za tebe kada su ti trener Obradović i rukovodstvo kluba rekli odluku?
Čoveče, bilo je ludo. Brate, ja sam za sedam godina profesionalne karijere igrao za različite klubove, igrali smo i zajedno i uvek sam igrao sa dobrim momcima, pobeđivao i imao iskustvo sa dobrim ljudima. Ja sam uvek bio ponosan na sebe jer sam dobar momak, imam karakter i tako to, ali kada sam postao kapiten jednog ovako istorijskog kluba … to je bila čast, brate, jer se to ne dešava. Američki momci nisu kapiteni u evropskim ekipama. Postoji nešto tu i tamo, ali ne dešava se često tako da sam ja tu čast prigrlio. Jedan trener mi je prišao kad sam došao na pripreme i doašo mi sa tim i ja sam bio u fazonu “U redu, kul”. Nije bila moja odluka, tako da sam preuzeo tu sasvim novu ulogu za mene…
Kako te je promenila ta uloga?
Nije previše. Nisam glasan, nisam neko ko viče, ko priča previše, to nisam ja. Rekao sam momcima na početku “nisam vaš otac, nisam tu da vam pričam šta da radite, ovde sam da bismo bili jedinstveni, da se borimo zajedno. Biće uspona i padova, želim da svako bude individualno najbolji što može, jer kad si najbolji što možeš da budeš tako ćemo kao tim biti dobri.”
Pričao si o treneru Obradoviću i dobijenoj odgovornosti. On je jedan od najboljih u istoriji Evrolige. Svi vide sa koliko strasti vodi mečeve pored terena, ali šta je to što si ti naučio od njega ili čime te je iznenadio van terena?
– On je veoma intezivan na terenu, ali jedna stvar koju poštujem van terena je to što živi život, uvek je nasmejan, uvek je okružen dobrim ljudima, živi taj momenat. To je nešto što jako cenim kod njega – rekao je Panter.
Originalni članak 24sedam.rs
