-
Pred Vama je još jedan odličan blog naše sestre Ivane !
Ako i neko od Vas ima tekstova za koje smatra da bi ih mi mogli objaviti, stojimo Vam na raspolaganju.
Nigde na svetu nije lako izaći iz klišea, pa tako i kod nas u Srbiji,ali se stvari ipak menjaju na bolje.Na položaj žene na ovim geografskim prostorima utiče kulturno nasledje iz prethodnih vekova, sadržano u stavu da je ženi mesto u kući i kuhiniji, da bude „dobra supruga i majka“, dok njena lična afirmacija uglavnom biva osudjivana…Žene i fudbal..tema koja cesto izaziva oprečna misljenja kod pojedinih ljudi,naravno ne svih.Vrlo često kad se pomene ova tema čujemo izjave tipa: “Muškarci vole fudbal,a žene fudbalere!” ili onu ” Tribina je za navijače a ne k…. što traže…”
Elem možemo se svrstati, da tako kažem, u više grupa:Ima nas žena koje volimo Partizan,fudbal,koje pratimo i koje smo upućene,… ima i onih koje dolaze obučene kao na modnoj pisti privlače pažnju i žele da budu primećene,ima i onih koje dolaze zbog nekog ili nečeg, da im na taj nacin dokažu da im je stalo do te osobe.Ima i onih žena koje uopste ne vole fudbal i misle da je to najgluplji izum jos od ručnog menjača ….ima kao i u svim ostalim sferama svega i svačega.Možda sam ja žena koja drugačije doživljava ljubav i strast prema nečemu što mi je rodjenjem dato i možda imam drugačiji pristup prema tome ali ljubav prema PARTIZANU I FUDBALU ne dam da mi niko osporava.Skoro svakodnevno se suočavam s takvim pojavama. Mene to zabavlja, jer znajući odprilike kako oni razmišljaju, uglavnom izlazim kao pobednik. Od malena živim medju muškarcima, tako da sam naučila da se ponašam kao oni. Mnogi se izgube kada se svadjaju sa mnom, jer se služim njihovim oružjem. Nisam slabić i ne povlačim se kada me neko izvredja, naprotiv, to me dodatno motiviše da ga “uništim” argumentima i to bude samo prednost..Dešavalo se da mi kažu kad si tako velika Grobarka sto te nema na tribini???Odgovor često bude sledeći:”Ne idem jer sam na prvom mestu majka i sve obaveze je teško uskladiti a kada mogu i idem, nije mi bitno sa kim i gde igramo.”Znam da ne idem da poziram i slikam se znam da imam upalu misića od skakanja znam da svaki put oderem grlo i dlanove,znam da često i zaplačem nekad od radosti zbog pobede,nekad zbog poraza.Ali isto tako svaki put kad na malom ekranu gledam svoj PATIZAN promuknem i kuci…. zajedno sa svojom decom.Znam da sam rodila dva Grobara kojima ljubav prema svetinji prenosim svakog dana onako kako to sto bi nas Duško Radović rekao mi ODABRANI osećamo i prepoznajemo.Od društva,okoline i porodice mi usvajamo neke kodekse-pravila po kojima živimo ali isto tako nasledjujemo i neke bolesti.Ja sam od mog pokojnog oca nasledila “BOLEST PREMA PARTIZANU” i hvala Bogu da je tako, sad sam čovek nisam broj.Verujem da će sada mnogo vas reći: “O cemu ova priča” većina Braće zaista čini sve da se mi žene,devojke osećamo kao ravnopravni članovi naše Crno~Bele porodice i ovo nije pisano zbog vas “PRAVIH” ali ipak moramo priznati da ima i onih koji nas često vredjaju i koji osporavaju našu ljubav prema klubu….
STO SE MENE TIČE ,SVE MI DIRAJ, DECU I PARTIZAN ,NE!!! to su jedine dve prave,istinske životne ljubavi koje večno traju!
Ivana Gardinovački
