Partizan je Evroligu otvorio pobedom nad Olimpijom iz Milana rezultatom 92:76 i tako prvi put od 2007. godine krenuo trijumfom u elitno takmičenje. Đoan Penjaroja je pred novinare izašao sa osmehom, ali sa porukom koja je važnija od samog rezultata: sa 11 igrača u rotaciji, i to uz svežu Vilisovu povredu, ovaj tim ne može mirno da uđe u maraton evroligaške sezone. Pobeda je donela energiju u Arenu, ali je španski trener odmah stavio prst na mesto koje boli.
Ono što je videla Arena, i ono što trener vidi dalje
Penjaroja je pobedu opisao kao specijalnu, pre svega zbog karaktera i energije koju su igrači pokazali.
„Jasno je da smo srećni zbog nekoliko stvari. Čestitam mojim igračima, igrali su sa dobrom energijom. Pokazali su našim navijačima ideju sa kojom želimo da igramo. Atmosfera je bila neverovatna, a srećan sam zbog pobede. Znam da je prva, jeste prva i ovo je maraton, jer slede tri utakmice na gostovanju“, rekao je Španac.
Nije bežao ni od toga da nije sve bilo idealno. Pomenuo je pad u trećoj četvrtini i probleme u odbrani na Pitersu i Guduriću, uz jasan zaključak da postoji prostor za dizanje nivoa. Za trenera koji tim vodi u prvim mesecima, to je zdrav ton — bez samozadovoljstva posle jedne dobre večeri.
Bandža Si i priznanje da roster nije završen
Najkonkretniji deo konferencije došao je kada je Penjaroja upitan o Bandži Siju, koji je proteklih nedelja trenirao sa ekipom.
„Bandža Si nam je pomogao mnogo u poslednjih nekoliko nedelja, ali to nije pitanje za mene. Moramo da dodamo jednog ili dvojicu igrača, pogotovo posle večeras i Vilisove povrede. Zabrinut sam, ali sam trener i moram da se takmičim sa igračima koje imam.“
Ovo nije bila usputna rečenica. Penjaroja je istu poruku ponovio i na kraju konferencije, dodavši preciznu adresu problema:
„Potrebni su nam po jedan igrač na trojci i četvorci i to je isti odgovor koji sam dao pre mesec dana. Tržište je teško, danas smo imali samo 11 igrača. Nije dobro početi Evroligu na taj način, čeka nas duplo kolo i za nas nije loše što je odložena ABA. Naš sastav je trenutno kratak.“
Kada trener dva puta u istoj konferenciji, pre i posle svih drugih tema, kaže da mu treba pojačanje na dve pozicije, to više nije komentar nego zahtev upravi. I to zahtev postavljen javno, što retko biva slučajno.
Vilis, Tompson i pitanje dubine
Derek Vilis je izašao iz utakmice sa problemom skočnog zgloba i Penjaroja nije hteo da procenjuje težinu povrede pre testova. To je razumna mera opreza — dobro je što se trener ne igra dijagnoza, ali navijački instinkt ovde vuče na oprez, jer je Vilis upravo tip igrača za četvorku o kojoj Penjaroja govori.
S druge strane, prvi evroligaški nastup Itana Tompsona bio je poseban momenat.
„Itanu Tompsonu je ovo prva utakmica u Evroligi i novo iskustvo, ali je igrao dobro. Napravio je tri brza faula i mora da nastavi da igra. Podredio se ekipi, nije nastavio da šutira i to je timska igra. Naš cilj je da tim pobedi, a ne da imamo dobre individualne partije.“
Ovo je koristan uvid u ono što Penjaroja traži od bekova. Trojica igrača u istoj postavi, čvrsta odbrana jedan na jedan i podređivanje timu — kao ideja zvuči dobro, ali samo dok su svi zdravi i dok rotacija ima dno. Sa 11 imena, jedno veče lošeg šuta ili druga povreda menjaju celu sliku.
Mera slavlja, mera opreza
Ono što je najvrednije u Penjarojinom nastupu je odbijanje euforije. Priznao je da mu se pobeda dopada, da su navijači bili deo priče, ali je odmah stavio kontratasovnu rečenicu — ovo je tek prva utakmica, slede tri gostovanja i Evroliga je takmičenje koje ne prašta.
Prva pobeda u uvodnom kolu posle skoro dve decenije jeste vest za sebe. Ali pravi test za Partizan neće biti kako izgleda uveče kada Arena grmi, nego kako izgleda krajem oktobra sa tri gostovanja u nogama, kratkim rosterom i eventualno bez Vilisa. Ako uprava do tada ne odgovori na ono što je trener rekao dva puta pred mikrofonom, biće teško tvrditi da nije bila upozorena.
