Džons posle demoliranja Milana: „Ovo je samo mali nagoveštaj onoga na čemu sam radio ovog leta“

Karlik Džons je otvorio Evroligu partijom na koju Beogradska arena obično reaguje samo za posebne večeri. Dvadeset poena, deset asistencija, četiri trojke iz šest pokušaja i, možda najvažnija cifra, nula izgubljenih lopti. Milano je pao 92:76, a skandiranje „MVP“ nije bilo iz pristojnosti, nego iz utiska. Ono što je najzanimljivije nije sama igra, već način na koji je Amerikanac to prokomentarisao posle meča: bez uzbuđenja, bez samohvale i bez ijedne rečenice koja bi zvučala kao zaključak.

Ton koji ne liči na igrača posle 20 i 10

Umesto da se prepusti trenutku, Džons je razgovor okrenuo ka radu tokom leta.

„Osećao sam se sjajno. Prva je utakmica u sezoni i teško je da ne budeš motivisan, uzbuđen i pun energije. Mnogo sam radio tokom leta. Radio sam na svakom delu svoje igre i pretpostavljam da je ovo samo mali nagoveštaj onoga na čemu sam radio ovog leta.“

Ovo je izjava koja u Partizanu vredi više nego u većini drugih klubova. Poslednje dve sezone Džons je često sam nosio inicijativu, ponekad i previše, pa je svaka rečenica u kojoj se pomera fokus sa jedne noći na proces – dobar signal. Kada glavni plejmejker meč MVP nivoa naziva „nagoveštajem“, to je više obećanje nego proslava.

Kletva sa otvaranja Evrolige, konačno skinuta

Novinarska opaska da je ovo Partizanova prva pobeda na startu Evrolige još od 2007. godine izmamila je Džonsu osmeh.

„Da, što je neverovatno. Drago mi je što smo uspeli, da tako kažem, da skinemo tu kletvu.“

Ovaj podatak nije samo statistička kurtoazija. Partizan je prethodnih sezona ulazio u Evroligu sa težinom očekivanja, pa je taj prvi kiks svaki put pomerao klub u odbrambenu poziciju. Otvaranje pobedom protiv Olimpije, ekipe koja i dalje spada u ozbiljne igrače u ligi, menja početni ton – ne mora da menja krajnji ishod sezone, ali smanjuje pritisak koji Partizan sam sebi ume da nametne već posle prvog kola.

Poruka onima koji su potcenili crno-bele – uz ogradu

Džons nije hteo da se zaleti ni kada mu je postavljeno pitanje o skepticima pred sezonu.

„Nadam se. Iskreno, nadam se. Ali ovo je samo jedna utakmica. Moram ovako da odigram i sledeće nedelje, pa nedelje posle toga, pa i one naredne. Ne mogu da dozvolim da se sve završi na ovoj jednoj utakmici.“

Ovo je ta vrsta odgovora koja u Humskoj i Areni retko dođe posle jake pobede. Umesto proglašavanja poruke, on postavlja standard. Za igrača koji je već proveo dve godine u klubu, to je razumna reakcija: dobro zna kako Partizan ume da se zaleti posle jedne dobre večeri, i kako ta ista Arena ume da promeni ton posle prve manje inspirisane utakmice.

Hemija u ekipi kao Džonsov glavni utisak

Zanimljivo je i šta je Džons izdvojio kada je poređen ovogodišnji tim sa prethodnima.

„Svi su srećni, svi donose odličnu energiju. Svako zna svoju ulogu i svako pokušava da izvuče maksimum iz nje… Radimo naporno jedni za druge i čuvamo leđa jedni drugima. Ne kažem da prethodne ekipe to nisu radile, ali na neki način ovo jeste dobar znak, jer te dve ekipe nisu uspele da pobede u prvoj utakmici.“

Ovde treba stati na loptu. Priče o hemiji obično se prodaju posle pobeda, a raspadaju posle poraza. Ali Džonsova poenta je konkretna: uloge su jasne. To je stvar koja se u Partizanu ponekad zamagli negde do decembra, pa je vredno pratiti da li će trener nastaviti da drži rotaciju tako čistu i kada padnu prve teže utakmice.

Kontekst koji Džons nije morao da kaže

Ne treba zaboraviti ni okvir koji je posle utakmice postavio Penjaroja: da nije dobro startovati Evroligu sa jedanaest igrača i da su potrebna još dva pojačanja. To znači da je Partizan protiv Milana funkcionisao sa ozbiljno skraćenom rotacijom, a Džons je odigrao kompletan meč bez izgubljene lopte. Ako se to stavi u kontekst rasporeda – u utorak Pariz, tri dana kasnije Bajern u Minhenu – jasno je zašto je klub nervozan oko brojnog stanja, koliko god pobeda protiv Olimpije bila ubedljiva.

Zato je Džonsova skromnost posle meča više od navijačke gestikulacije. On zna da će ga sledeće dve nedelje testirati mnogo ozbiljnije od Milana u Areni. Ako iz Pariza i Minhena Partizan izađe sa bar jednom pobedom, biće to prvi pravi dokaz da ovo nije samo dobra premijera. Ako ne, kletva će se možda vratiti u drugom obliku – ne na otvaranju, nego na prvom gostovanju.

Za sada je Karlik Džons odigrao svoju ulogu do kraja: i na parketu, i pred mikrofonom. Ostatak sezone tek treba da pokaže da li je ovo zaista bio samo nagoveštaj.