Nisu dolazili. Sad dolaze.
Nisu se radovali. Sad pevaju.
Nisu verovali. Sad ponovo gledaju Partizan kao svoj klub.
Tako to biva kad ti se neko približi bez maske, bez glume, bez kalkulacije – iskreno, iz srca.
A to je upravo ono što Srđan Blagojević i njegovi klinci rade. Bez pretenzija na trofeje, bez bombastičnih izjava. Samo – fudbal, srce i borba.
Grobarima nije trebalo mnogo da osete. Nisu tražili savršene poteze, tražili su emociju. I dobili su je. Zato su krenuli da se vraćaju. Prvo je došlo 23.000 ljudi da gura tim protiv AEK-a. A onda su, bez ikakvog poziva, u pola noći otišli na aerodrom da sačekaju fudbalere Partizana. Namerno kažemo: fudbalere. Ne košarkaše. Jer se dogodilo ono što niko nije očekivao – fudbalski klub je postao ponovo važan.
Nove emocije na starom mestu
U godinama iza nas navijači su se udaljili. I ne bez razloga. Nisu hteli da podržavaju sistem koji im je kršio veru u sve ono što Partizan jeste. Ali sad, kad su pred njima deca – njihova deca – sve se menja.
Ovi momci možda još nemaju iskustvo, ali imaju nešto što su retki timovi nudili: dušu.
Gledaš Ugrešića, Vukotića, Miloševića, Kostića… i znaš da ih boli svaki poraz. I da svaku šansu žele da iskoriste. Gledaš ih i veruješ. Zato dolaze navijači. Zato se Partizan – voli.
Loženje? Ne, ovo je nešto dublje…
Neki će reći da je ovo početna euforija. Mi kažemo da nije. Ovo je ponovno povezivanje.
Nisu bitni rezultati – iako su tri pobede bez primljenog gola u 90 minuta sjajan početak. Nije bitan stil – iako tim deluje rasterećeno i skladno. Bitna je atmosfera. Bitan je osećaj.
Na tribinama se oseća da ljudi dolaze jer žele da podrže svoje klince, da ih zagrle pogledom i pesmom. Nisu to skupi stranci koji ne znaju gde su došli. Ovo su momci iz naše zemlje, iz našeg sistema, iz naših škola.
Blagojević im veruje. I Grobari mu zato veruju.
Proces je počeo
Neće biti lako. Biće padova, suza, razočaranja.
Ali biće i osmeha, aplauza i one tihe rečenice: „Vredi ih pratiti.“
Zato je sad u modi dolaziti na stadion. I ne – nije to konkurencija Arene. Nema potrebe da se porede košarka i fudbal. Jedno je sigurno: u oba slučaja Grobari znaju za šta navijaju.
Košarkaški Partizan je preživeo uz pesmu. Sada je vreme da se i fudbalski Partizan podigne – ne zbog trofeja, već zbog duše.
I baš zbog toga, sledećeg četvrtka – napunimo stadion.
Zato što ovaj tim to zaslužuje. I zato što se – razumemo i volimo opet.
BUDI SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
