– Navijači su mi kricima poručivali da sam majmun, imitirajući životinju tokom cele utakmice. Još jače bi ih čuo kad bih se približio i to me razljutilo. Ali i pored svega sam nastavio da igram i da predstavljam moj tim. Najgori od svega su bili protivnički igrači, koji su profesionalci kao ja, ali nisu učinili ništa, nisu zamolili navijače da prestanu, čak su me na kraju fizički napali. To mi je najteže palo i zato nisam još u stanju da im oprostim.
– Bolje se osećam sada, jer mi stalno stiže podrška navijača Partizana, prijatelja, ljudi sa svih strana sveta, koji su od početka na mojoj strani. I posebno od moje porodice. Moram da zaboravim taj dan i krenem napred. Pamtiću iz cele ove epizode samo dobre stvari .
– Nisam o tome ni pomišljao. Moram da im pokažem da sam jači od njih. Ne možemo samo da se okrenemo i da pobegnemo. Uvek ću se boriti protiv takvih ljudi. Moram i mojoj deci da pokažem da budu jaka i da budu svesna da takve stvari mogu da im se dogode, ali želim da sprečim da i ona pate zbog ovakvih događaja .
– Mnogo ovakvih epizoda mi se dogodilo u životu, ne samo u Srbiji, nego i u drugim evropskim zemljama. Celog života sam svestan da sam drugačiji zbog boje kože, pogotovo ovde u Evropi. Ali, ovo mi je bio najozbiljniji problem sa kojim sam se sreo
Jedan komentar
Ostavite komentar