Vanja Marinković je upisao prvi minut u Evroligi ove sezone, a posle pobede nad Makabijem govorio je mirno, bez preterivanja i bez lažnog zadovoljstva.
Partizan je dobio Makabi 88:67, a za Vanju Marinkovića to je bio više od još jedne pobede u nizu kod kuće. Bio je to i prvi minut u ovoj Evroligi, nekoliko dana posle povratka protiv Kluža. Devet poena, trojka sa velike daljine kojom je zatvorio meč i pun pozdrav Arene — sve to zvuči kao scenario koji se naruči. Ali ono što je Vanja rekao posle utakmice govori više od svega: još nije tamo gde želi da bude, i on to sam zna najbolje.
Pozdrav Arene i meč koji je rano prelomljen
Prvo što je istakao bio je doček publike. Nije ga pretvorio u frazu.
“Sjajan je osećaj ponovo igrati u Evroligi. Hvala navijačima na prelepom dočeku, to mi zaista mnogo znači, a najvažnije je da smo na kraju ostvarili pobedu.”
Pozicioniranje je klasično Marinkovićevo — prvo zahvalnost, pa odmah skretanje na rezultat. Iz njegovog opisa meča se vidi i zašto je ova pobeda vredna pre nego što počne gust raspored:
“Pobeda je, naravno, veoma važna. Sledeće nedelje igramo sa Baskonijom, a zatim sledi i duplo kolo, tako da je od velikog značaja što smo ovaj niz utakmica kod kuće otvorili pobedom. Kontrolisali smo ritam i meč od samog starta.”
Ovo nije samoproglašena dominacija, nego trezveno čitanje rasporeda. Partizan ulazi u deo sezone u kojem Arena mora da donese bodove, a utakmica sa Makabijem je i po tonu i po rezultatu rešena pre poslednje deonice.
Rivs i Franks: proces koji još traje
Kada je dobio pitanje o novajlijama, Marinković nije odgovorio marketinški. Odgovorio je kao igrač koji zna šta znači dolazak u evropski ritam.
“Njima je takođe bilo potrebno malo vremena da se prilagode. Izuzev Omara, ranije nisu igrali u Evropi, a ta tranzicija uopšte nije laka. Iako im je potrebno vreme da pohvataju sve konce, i oni sami traže načine da uđu u pravi ritam i pomognu ekipi, čak i kada to nije kroz poene.”
Ovaj citat je važan, jer bez uvijanja priznaje ono što rezultati ponekad prikriju: pojačanja iz NBA i američkih liga ne ulaze u Evropu preko noći. To što su protiv Makabija dali dobru napadačku partiju ne znači da je pitanje uklapanja zatvoreno. Marinković to kaže otvoreno, i upravo zato zvuči verodostojno.
Vlastito stanje: pošteno, bez glume
Najzanimljiviji deo intervjua nije bio o saigračima, nego o sebi.
“Fizički se osećam u redu. Nisam još na vrhuncu, ali kada me je Đan izveo u četvrtoj četvrtini, to je bio pravi potez jer sam osetio da me stiže zamor.”
Pa onda i detalj koji retko ko kaže javno:
“U prvom poluvremenu, tokom jednog auta sa strane, nisam bio sasvim siguran šta igramo – znam otprilike zamisao, ali ne još u detalje.”
Ovakva rečenica vredi više od boks skora. Marinković javno priznaje da mu nedostaju trening-sati i da sistem koji je Penjaroja gradio dok njega nije bilo još treba da uđe u njegove automatizme. To nije slabost, to je realna slika povratka. Ako je iko u ovoj ekipi zaslužio kredit za strpljenje, to je on.
“Da ubacimo 200 trojki” — šala sa jasnim dnom
Na pitanje o maksimumu ove ekipe, Vanja se našalio, a onda dao najpoštenije objašnjenje večeri:
“Da bismo izvukli maksimum protiv ovakvih ekipa, potrebno je da imamo dobro šutersko veče i da uđemo u borbu sa istim žarom kao i tokom cele sezone od samog starta. Odbrana nam je uvek na visokom nivou, a kada se uz to poklope i ostali segmenti u igri, delujemo zaista sjajno.”
I ključno priznanje: “šut je, na kraju krajeva, uvek varljiva kategorija.” U rečenici je sažet ceo problem svake ekipe koja se oslanja na dobru odbranu i spoljni šut — kada šut ne ide, Partizan izgleda kao vrhunski evropski tim, kada ne padnu, mora da gura na mišić i energiju. Marinković to ne skriva, i baš zato njegov povratak nije samo emotivna priča. On je igrač koji otvara jedan od tih napadačkih ventila, ali i sam traži od sebe da ne glumi da je sve već savršeno.
Pobeda nad Makabijem jeste komforna, doček je bio zaslužen, trojka na kraju meča je bila lepa slika za pamćenje. Ipak, najvredniji trag ove večeri je ton Marinkovićevog intervjua — čovek koji se vratio, ali ne pravi od povratka slavlje. Baskonija sledeće nedelje biće prvi ozbiljan pokazatelj da li Partizan može da pretvori jedno dobro domaće veče u seriju koja mu je zaista potrebna
