Koristeći velikane iz elitnog puka istorije, filosofije, nauke i kulture, kroz metafore sam probao da košarku predstavim kao živi organizam koji diše, kreće se, raste i napreduje.

Ako se neko našao uvređen, neka mi oprosti jer poštovanje prema vremenu koje sam proveo u ovom sportu dozvoljava mi da svoje strahove o budućnosti srpske košarke iskažem kroz tekstove koji sadrže sintezu prošlosti i budućnosti i, normalno, emocionalnu dimenziju nastalu analizom svih zbivanja u protekloj deceniji.

Kao što rekoh, u Novu godinu uvek idemo s novim nadama i željama za boljim rezultatima, pa je vreme da i ja oprostim svima koji su me motivisali da pišem o njihovom liku i delu.

Opraštam Eks predsedniku sve strahove i neznanje tokom njegovog mandata, a koji je srpsku košarku sveo na samoupravljačku tezgu nekolicine prekupaca i što ništa nije uradio da spasi nekoliko klubova koji su se ugasili.

Opraštam Doktoru koji je upotrebio svoju veliku olovku da stavi tačku na crno-beli svet i što je primenio sve mehanizme koje poznaje da povadi zube lavu i pretvori ga u vegeterijanca koji je sada lovna atrakcija njegovih crveno-belih pretorijanaca.

Opraštam Duletu što je poklekao pred insajderima koji su njegova tvorevina i što je neoprezno okrenuo leđa Brutu i sledbenicima koji su ga nasledili.

Praštam Gorštaku, njegovom satelitu iz finansija Čaku Norisu, tužibabi (ljubi ga tašta) i neuspešnom kladioničaru za sve što su uradili da Partizan bude ovde gde jeste. Večiti drugi.
Opraštam im tajne večere, ručkove, savetovanja i svaku crno-belu platicu koju zarade zahvaljivanjem klecanjem i ispunjavanjem tuđih bolesnih želja.

Opraštam vam malodušnost, slabost, koristoljublje, neznanje, jer takvi ste kakvi ste. A moji ste.
Opraštam i pink Menadžeru koji je srpsku košarku sveo na trgovinu i što nas vešto vodi kroz pijace na kojima se prodaje samo njegova roba.

Na kraju oprost zaslužuje i sadašnji Predsednik KSS koji je postavljen čim je suknuo formalni beli dim iz odžaka u Sazanovoj za neadekvatnu zamenu na mestu predsednika Partizana i za sve greške za vreme njegove vlasti.

A ja, kao stara ruska škola, oprostiću se od vas u Staroj godini i prepričaću vam deo knjige „Sibirsko vaspitanje” Nikolaja Lilina koju sam dobio od voljenih osoba za rođendan.

Čopor vukova zapada u nevolju zbog nestašice hrane u šumi. I dok je stari vuk umirivao čopor, jedan mladi vuk iz nestrpljenja odlazi u grad kod ljudi u potrazi za hranom. Hraneći se otpacima, mladi vuk je zaboravio na svoju prirodu grabljivca i potpuno se privikao na ležeran i lagodan život. Počeo je da lovi zajedno s ljudima dok jednog dana lovac u šumi nije ustrelio starog vuka.

Mladi vuk kao dobar sluga požuri da odnese plen svom gospodaru, ali prepoznavši starog vuka, postide se. Umirući starina mu reče:

„Proživeo sam svoj život kao častan vuk, lovio sam u šumi i delio plen s drugovima, zato umirem srećan. A ti ćeš proživeti svoj život u sramu, usamljen u svetu kome ne pripadaš jer si se odrekao slobode i časti da bi napunio trbuh. Postao si nedostojan. Gde god da odeš, svi će se prema tebi odnositi s prezirom. Tako ćeš shvatiti da glad dođe i prođe, ali kad jednom izgubiš dostojanstvo, nećeš ga više nikad povratiti.”

S ovom tipičnom ruskom simbolikom koja je primenljiva kako u sportu tako i u životu, a prepoznaće se oni koji treba, opraštam se od vas u ovoj staroj godini i želim vam svima u Novoj godini puno zdravlja, nimalo povreda i mnogo koševa.

Ruska duša