PROŠLA je cela godina od momenta kada je Armin Đerlek (17) potpisao ugovor sa crno-belima, a pola godine od kada je njegovo ime počelo da znači u svlačionici seniorskog tima Partizana. Iako još nije prekoračio prag punoletstva (18 godina puni 15. jula) Armin iza sebe ima deset prvenstvenih i četiri kup utakmice.
Ovde, na pripremama u Ptuju, na pomen tih 14 utakmica koje je upisao u najjačem timu crno-belih onako dečački, uz osmeh otkriva šta je ono što fali da tu prvu sezonu u fudbalu najvišeg nivoa oceni čistom desetkom.
– Brazilca Kaku sam voleo da gledam kao klinac, sada mi je nekako najbolji Inijesta, a uz njega su Isko i Dibala.
– Minutažom sam zadovoljan, nisam toliko očekivao. Debitovao sam od prvog minuta u Lučanima. Statistiku bih voleo da popravim kada je realizacija u pitanju, jer sam imao dosta šansi, ali nisam uspeo da pogodim. Nadam se da ću brzo postići u zvaničnim utakmicama.
Na 14 odigranih utakmica Đerlek je dva puta asistirao, bilo je poteza zbog kojih se dolazi na stadione, ali zaključak priče ga opet vraća na “glad za golovima”.
– Realizacija je najveća mana trenutno. Sigurno da će mi biti lakše kada prvi put zatresem mrežu protivnika. Voleo bih da taj gol bude bitan i da ga proslavim sa navijačima.
Iako njegova fudbalska priča, posle odlične polusezone, deluje kao bajka, prošlog leta je sve bilo prilično daleko od ovoga što sada proživljava.
– Čim sam potpisao ugovor odmah sam otišao na pripreme na Zlatibor. Nisam bio fizički spreman, prvih šest meseci je bilo teško. Tokom zime mi je šef ukazao priliku koju sam iskoristio.
Kako to obično biva u srpskom fudbalu, jedna dobra polusezona mladog igrača je sasvim dovoljna da priče o inostranstvu postanu aktuelne.
– Čujem i ja sve te priče o odlasku, ali glavom sam u Partizanu, želim da odigram što više utakmica. Tek sam počeo da igram i da se namećem. Plan mi je da ostavim trag u Humskoj i ne želim da to bude samo priča već da bude stvarno tako.
Crno-beli sutra (17.30) igraju protiv Krakovije.
NAJBOLjI SA SVETOM
TOKOM druge polusezone u prvi plan su izbila dva golobrada momka, koji se shodno godinama i najbolje razumeju van terena.
– Dobar sam sa svima, najviše se družim sa Svetom Markovićem. Generacija smo, dugo se poznajemo. Još ne pričamo o inostranstvu, bi bilo super da se jednog dana sretnemo u nekom klubu.
