Kada novi igrač na predstavljanju spomene Ledeja, Pantera i Lesora, jasno je da je neko u klubu dobro objasnio šta ovde znači nositi crno-beli dres. Derek Vilis je na prvom obraćanju za TV Partizan pogodio ton koji navijači vole da čuju, ali je ostavio i nekoliko rečenica koje vrede pažljivije pročitati od standardnog dobrodošlica-govora. Amerikanac je pričao o svojoj ulozi, ambicijama tima i prvim susretima sa Beogradom, i po svemu deluje kao igrač koji je razumeo gde je došao.
Uloga bez ukrasa i poređenje koje obavezuje
Vilis svoju igru opisuje bez ikakve pompe. Za njegovu poziciju to znači jednostavan paket poslova, ali paket koji Partizanu poslednjih sezona nije uvek radio kako treba.
„Moja igra nije komplikovana. Ja sam igrač koji izlazi na teren da se bori. Za moju poziciju to je jednostavna igra: pik-en-pop, skok, čvrsta odbrana i trčanje u tranziciji. Ako svoju ulogu odradim na vrhunskom nivou, otvoriću prostor za naše bekove”, rekao je.
Ovo je zdrav opis igrača koji zna šta jeste, a šta nije. Problem sa ovakvim ulogama u Partizanu poslednjih sezona nije bio u ideji, nego u kontinuitetu. Ako Vilis stvarno donese to što opisuje, pomoći će Penjaroji da bekovska linija konačno igra na čistijem prostoru.
Poređenje sa Ledejem, Panterom i Lesorom je ono što ovde zaista privuče pažnju.
„Mislim da je Partizanu u poslednje vreme nedostajala ta borbenost koju su imali igrači poput Ledeja, Pantera ili Lesora. Cilj je da vratimo klub na taj nivo, jer navijači i uprava žele igrače koji osećaju ponos i takmičarski prkos dok nose ovaj dres.”
Tri velika imena, tri različita profila, ali zajednički imenilac je jasan: energija koja se u Areni oseti i kada šut ne pada. Vilis je time sam sebi postavio letvicu koju će morati da brani svake nedelje.
Ambicije mereno, ali bez lažne skromnosti
Kada je došao do ciljeva, Amerikanac je izbegao dva ekstrema. Nije obećavao trofej, ali nije ni glumio da su crno-beli u rebildingu bez pretenzija.
„Glavni cilj je plasman u plej-of ili bar plej-in Evrolige. Idealno bi bilo da budemo među prvih šest, ali sklapamo potpuno novu ekipu i idemo korak po korak. Naravno, tu je i borba u ABA ligi.”
Ovo je razumno postavljena lestvica. Partizan je ovog leta napravio veliki broj promena, uigravanje će biti Penjarojin glavni zadatak, a plej-in je realan prag ispod kojeg bi sezona ostavila gorak ukus. Ni Zvezdu nije preskočio, i to bez tenzije koja obično ide uz tu temu.
„Crvena zvezda je napravila sjajan tim ovog leta, dodala odlična pojačanja, ali imamo ih i mi. Ako izađemo na teren sa stavom da želimo nešto veliko i sa prkosom, samo nam je nebo granica.”
Beograd na prvi pogled: frizer, srednji prst i tvrđava
Deo koji će verovatno najviše da se prepričava tiče se prvih dana u gradu. Vilis se, izgleda, u Beograd uklopio brže nego u sistem.
„Nakon što sam sleteo, čitao sam komentare na društvenim mrežama gde su pisali da sa dužom kosom izgledam kao kolumbijski diler droge, pa sam odmah otišao kod frizera. Dok sam šetao ulicom, trojica klinaca su mi dovikivala ime i pokazivala srednji prst”, ispričao je kroz osmeh.
Umesto da se uvredi, Vilis je scenu pročitao onako kako je verovatno i bila zamišljena.
„Iskreno, to mi se svidelo. Umesto da vas iznervira, to vas samo dodatno ubaci u taj takmičarski režim i pokaže vam koliko je košarka ovde važna ljudima.”
Ovakav odgovor je bolji od svakog PR obraćanja. Igrač koji u dobronamernoj beogradskoj drskosti prepozna energiju, a ne provokaciju, imaće mnogo lakši život u Humskoj i Areni.
Uz to, priznao je da ga fascinira grad — Beogradska tvrđava, pravoslavne ikone u radnjama, crkve — i da kroz sopstveno približavanje Katoličkoj crkvi dodatno istražuje istoriju hrišćanstva na ovim prostorima. Ne dešava se često da novi stranac u prvim danima govori i o tvrđavi i o skoku u napadu.
Šta ostaje posle prvog utiska
Vilisova poruka navijačima na kraju bila je jednostavna i, važno, bez preterivanja.
„Naš cilj je da damo sve od sebe i priredimo im pravu predstavu na terenu. Moja lična želja je da igram dobro, ali najvažnije je da pobeđujemo, da se borimo i da vratimo Partizan tamo gde mu je mesto.”
Reči su tu, ton je tu, referenca na Ledeja, Pantera i Lesora je zapaljena. Ostaje ono što u Partizanu uvek ostaje kao stvarni test — da se u oktobru i novembru, kada Evroliga počne da melje, ova ista energija vidi i u odbrambenim rotacijama, a ne samo u intervjuima. Ako se to poklopi, Vilis će vrlo brzo shvatiti da srednji prst protivničkih navijača na ulici u Beogradu ume da se, u pravom trenutku, pretvori u ovaciju kod svojih fanova.
