Partizan je pred revanš sa Hetafeom pribegao potezu koji nije uobičajen za Humsku u ovom obliku i ovoj visini. Igračima je obećano ukupno 500.000 evra ako u četvrtak nadoknade 1:3 iz Madrida i izbore plasman u Ligu konferencije. Cifra je za ovdašnje prilike krupna, trenutak u kojem stiže još krupniji, jer dolazi posle tri vezana poraza — od Radničkog u Kragujevcu, Hetafea i Mladosti. Ovo nije samo finansijski stimulans. Ovo je poruka svlačionici da je nekome u klubu odavno pukao film.
Bonus kao alarm, ne kao nagrada
Kada uprava odluči da unapred izdvoji osminu od očekivanih četiri miliona evra UEFA novca za plasman u grupnu fazu, to nije rutinska premija. To je priznanje da nešto u ekipi nije u redu i da klasične poluge — trening, razgovor, autoritet trenera — u ovom trenutku ne rade dovoljno brzo. Novac je izabran kao najkraći put do reakcije.
Ima logike u tome. Profesionalci reaguju na novac, to nije tajna niti sramota. Naročito stranci u svlačionici, koji ne moraju da razumeju svaki nervni završetak Partizanove situacije, ali savršeno razumeju cifru na papiru. Pola miliona evra podeljeno po minutaži je konkretan podsticaj i za one koji do sada nisu igrali kao da im je stalo.
Ali sama činjenica da je do ovakvog poteza moralo da dođe govori dosta o stanju u kojem je klub dočekao revanš.
Uprava koja je najavila ostavke, a bira ekipu
Zanimljiv je i drugi sloj priče. Isti ljudi koji su najavili ostavke odlučili su da izdvoje novac koji klub, iskreno, teško može da izdvoji. Kod nekog drugog kluba to bi zvučalo kao rutinska stavka u budžetu. U Partizanu, koji otvoreno kuburi sa finansijama, ovo je odluka koja se oseti.
Može se čitati na dva načina. Jedan je da uprava pokušava da pokaže kako joj sportski rezultat u ovom momentu znači više od pozicije. Drugi, manje romantičan, jeste da je plasman u Ligu konferencije toliko važan za budžet da se isplati unapred rasporediti deo novca koji još nije stigao. Verovatno su tačna oba čitanja u isto vreme, i to nije kontradikcija — to je Partizanova stvarnost.
Sa čime Saša Ilić izlazi na teren
Saša Ilić dobija svlačionicu koja je finansijski motivisana, tribinu sa oko 30.000 ljudi i protivnika koji je u Madridu izgledao ozbiljnije nego što se očekivalo. Dva gola zaostatka protiv Hetafea nisu nenadoknadiva, ali nisu ni zaostatak koji se rešava samo emocijom.
Ono što bi trebalo videti u četvrtak je da li tim koji je izgubio tri vezane utakmice može da odigra 90 minuta bez pada koncentracije koji je obeležio prethodni period. Bonus može da probudi telo, ali ne rešava strukturne stvari — pritisak u prelaznim fazama, prazne minute u sredini poluvremena, individualne greške koje su koštale u prethodnim mečevima.
Ako Partizan prođe, novac će biti dobro potrošen i priča o motivaciji dobiće srećan kraj. Ako ne prođe, ostaje pitanje koje je teže od cifre: šta klub radi kada ni ovakav impuls ne bude dovoljan?
Motiv koji radi za jednu utakmicu
Ovakvi bonusi imaju rok trajanja. Pale za jedan meč, možda za jednu seriju, ali ne zamenjuju sistem. Partizan je ovim potezom kupio energiju za četvrtak veče. Šta će raditi u petak ujutru, ako revanš ne prođe kako treba, otvoreno je pitanje na koje niko u Humskoj trenutno ne želi da odgovori.
Za sada je red na igrače. Ambijent će biti tu, cifra je poznata, protivnik je jasan. Retko kada je pred jednom utakmicom sve bilo tako precizno postavljeno — i tako malo prostora za izgovore ako izostane igra.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
