Pre skoro tačno godinu dana, Danilo Anđušić je potpisao ugovor sa Partizanom po treći put u svojoj karijeri i stigao kao veliko pojačanje na bekovskim linijama iz ekipe Monaka. Očekivalo se od starta da svojim sjajnim šutem i iskustvom bude jedan od bitnijih igrača, ali neke slabije partije i manjak strpljenja navijača su odvukli sve u kontra smer…
Pritisak i očekivanja navijača velikog kluba
Kao da je poslednjih godina postalo pravilo da jednog igrača Partizana pritisak od strane navijača mora slomiti. Godinama je Vanja Marinković, najmlađi kapiten u istoriji kluba, bio najčešća meta kritika i izliva frustracija usled loših rezultata. Već sa 20 godina je jako osporavan i proglašavan za “večitog talenta”, iako je ostao uz klub u najtežim momentima u istoriji i pored izadšnih ponuda za odlazak.
Kasnije, u Trinkijerijevoj ekipi, manjak strpljenja osetio je i Rade Zagorac, svojevremeno najveći talenat regionalne lige i u početku jedan od najboljih igrača Partizana. Nakon jedne povrede i malo slabijih igara nakon iste, nije bilo potrebno puno vremena dok Zagorac nije postao predmet ismevanja i kritika.
Zagorac se borio sa tim pritiskom koliko je mogao, a o tome koliko je zapravo bio posvećen govori i kapitenska traka u prošloj sezoni koju je dobio od Željka Obradovića. Nije bila mala stvar biti prvi kapiten nakon Duletove ere u slučaju Marinkovića i prvi kapiten nakon Novice Veličkovića u slučaju Zagorca. Velika očekivanja sa tribina su poprilično slomila oba igrača.
Tanka sezona sa ispunjenim ciljem
Danilo Anđušić je vrlo brzo nakon povratka među crno-bele u očima mnogih viđen kao trinaesto prase ove ekipe i čekala ga je sudbina Vanje i Radeta. Kako je sezona proticala, svakom iole slabijom partijom pritisak na leđima srpskog košarkaša bio je sve veći i teži. I pored recimo sjajnih mečeva u gostima Barseloni i Real Madridu kada je ubacio 23, odnosno 13 poena, nije se osećala preterana podrška.
Tračak optimizma se pojavio u meču protiv Monaka kada je Anđušić šutem 4/4 za tri prelomio utakmicu protiv svog bivšeg kluba. Nakon toga je ponovo usledio period lošijih igara i još većeg pritiska pa Danilo neretko nije ni dobijao minute u bitnijim mečevima.
eđutim, kada je bilo najpotrebnije – Partizanov bek šuter je u trijumfalnom plej-of putu Partizana ka novoj regionalnoj tituli maksimalno iskoristio svoju u ulogu iz senke, pa je u majstorici sa Cedevita Olimpijom za 13 minuta na parketu postigao 11 poena bez promašaja iz igre. U prvom meču finala protiv Crvene zvezde je u drugoj četvrtini u velikom naletu Partizana svojim učinkom od pet vezanih poena doprineo da crno-beli dođu do +20 na poluvremenu.
U narednoj utakmici je na sedam minuta do kraja na +5 za Partizan sa četiri vezana poena uspeo da zaustavi nalet protivnika u vidu dve vezane trojke.
Novi/stari Anđušić naredne sezone
Svima je jasno da Danilo nije bio ni blizu onoga što zaista može, ali je ipak i pored slabije sezone u ključnim mečevima prepoznao svoju trenutnu ulogu. Uspeo je da pomogne timu da sa skraćenom rotacijom odbrani domaći teren u ključnim utakmicama sezone.
Mišljenja sam da, ukoliko Danilo Anđušić i Partizan nastave saradnju kako je i predviđeno dvogodišnjim ugovorom, dvostruki povratnik u redove beogradskog velikana može iskoristiti novu šansu. Da, nakon promene većeg dela tima dobije veću šansu u narednoj sezoni, da svojim izvrsnim šutem podseti na slavnije momente iz prvog mandata i zapravo postane jedno od najvećih pojačanja Partizana letos i to – iz sopstvenih redova.
Nakon izvesnog odlaska Kevina Pantera iz Partizana, među navijačima se očekuje da će ubuduće kapitensku traku nositi upravo Danilo Anđušić.
Originalni tekst: Flouter.rs
