Vezista crno-belih ove sezone se pojavljuje u završnici akcija kad je to ekipi baš potrebno…
Za vreme trenerskog mandata Miroslava Đukića deo Partizanove publike je razvio transparent na kome je ilustracija pakovanja Bensedina trebalo da pokaže koliko joj je mučno da prati voljeni tim i da su po utakmici potrebne dve tablete za kontrolu stresa. Ružna epizoda iz istorije kluba.
Za lepu se postarao aktuelni šef stručnog štaba Aleksandar Stanojević, jer pod njegovim vođstvom ekipa retko kad nervira navijače. U Superligi poslove uglavnom završava na vreme, skoro niko na tribinama se ne nervira, ne oseća se tenzija karakteristična za neka prošla vremena. A u retkim kritičnim trenucima, poput Bensedina, sa umirujućim dejstvom pojavi se – Miloš Jojić.
Meč sa Radnikom potvrda je teze da je centralni vezni zavredeo naklonost Grobara. Aplauz prilikom izmene trebalo je da pokaže kako su gledaoci ocenili najboljim igračem meča sa Surduličanima, između ostalog što im je omogućio da ne paniče. Duže od pola sata mučio se Partizan da probije bunker gostiju i kad nisu mogli Rikardo, Menig ili Terzić, pogodio je upravo Jojić.
Prvi put ove sezone na 0:0, gol kojim „otvara“ rivala, ima težinu.
„U prethodnoj sezoni sam prvi put zatresao mrežu na gostovanju Inđiji pred kraj februara. Dotad ništa. Onda tokom proleća četiri egzekucije i devet nameštenih pogodaka. Negde je to slično učinku iz 2013. kad smo dobijali dosta utakmica mojim golovima, proletos nisu bili toliko bitni, samim tim nisam upadao u oči navijača“, komentarisao je u letošnjem intervjuu Mozzart Sportu nekadašnji član Borusije iz Dortmunda.
Originalni članak: Mozzart sport
