Milorad Kapur o trofeju, posebnoj crno-beloj hemiji, inatu koji je proradio
Igrači Partizana na pobedničkom postolju, pehar u rukama istih protagonista od prošle godine i nekih novih. Ostaje “pod ključem” u vitrinama u Humskoj. Ukupno deveti za klub. Vojvodini za utehu činjenica da su i dalje broj 1 na “večnoj listi” sa osvojenih 15.
Jedino što se poklopilo sa najavama ovog duela u kome su Lale slovile za apsolutnog favorita su tih pet odigranih setova i neizvesna utakmica. Za ostale demantije potrudili su se upravo neverovatni momci u crno-belom dresu. Da i najjači padaju kada proradi ta čudesna energija stručnog štaba i igrača Parnog valjka…
Milorad Kapur, libero Partizana, iskustvo, veliki motivator, momak energija, iskreno je podelio u razgovoru za Sportski žurnal, šta je vodilo do pehara, šta je to što Partizan izdvaja, kako su se mlađi momci u timu nosili sa bremenom velike utakmice…
Odmah je odagnao svaku sumnju i ako je vladala pre finala:
– Verovao sam da možemo da uzmemo pehar! Zapravo, samo mi smo i verovali. Jer, Vojvodina je bila favorit, dosta se moglo čuti priča da su oni ti koji će ga uzeti. Ali kada je trebalo, proradio je taj inat – ponosno je pričao Kapur.
Priznao je i koji je to bio trenutak na utakmici kada je crno-bela kaznena ekspedicija krenula u osvajački pohod:
– Bokijeve reči (op. aut. trenera Bojana Janića) posle trećeg seta. Sramota ga je što nam je trener, i da nas treba da bude sramota. Pogledao sam u momke, promenili smo izraz lica, boju. I… Tada je proradio baš taj inat koji sam već spomenuo. Krenulo se ka kruni.
Ističe Kapur da u karijeri nije doživeo takvu atmosferu koja vlada u taboru novog-starog osvajača:
– Mislim da najviše zasluga idu na adresu stručnog štaba. Rekao sam to već i ponovo ću, za 15 godina koliko igram i gde sam sve igrao, ovakvu energiju nikada i nigde nisam doživeo. Kad imaš nešto tako, iako možda nisi kvalitetan ili dominantan u nekim elementima, time može da se nadomesti. I stojim iza toga, da kada je dobra hemija, sve je lakše.
Kako su mlađi igrači reagovali, kako su oni izneli utakmicu?
– Na koga konkretno mislite?
Na Aleksu Mandića koji kada je stao na servis, pomrsio je konce rivalu žestoko?
– Pre svakog servisa maltene prišao bih mu i pružao podršku, davao samopouzdanje. Rečima “ti rešavaš,” “najbolji si” “samo lagano”.. i tome slično. Trudim se stvarno ne samo njega, svakog mlađeg igrača kad vidim da su potonuli da trgnem. Jer, konkretno u finalu nisam imao nešto kontakta sa loptom, možda oko 20, ali sam želeo energijom da uskočim, da ostanemo smirene glave. Mislim da sam dobro uradio posao (smeh).
Podatak za kraj, u koji je stala cela priča Milorada Kapura, tog energičnog momka u dresu sa brojem 21:
– Presrećan sam što smo uzeli trofej, uložili smo sve i pokazali da možda na papiru slabija ekipa, može da pobedi. I još nešto, igrao sam dva finala Kupa sa Vojvodinom, uzeo oba, sada sa Partizanom. Kad igram finale, ja ne gubim!
OD PROSLAVE DO VIKENDA KADA KREĆU DERBIJI KAO NA TRACI
Dan je odmora, zasluženog za crno-bele. Uveče proslava krune koja je ostala u njihovom vlasništvu, a onda i ovo nanovo, Liga i borba za što bolju poziciju pred plej-of
– Ne znam stvarno gde se slavi, još uvek se dogovaramo – iskreno će Kapur.
O planovima i daljim zadacima, polako:
– Kao i do sada, ne pravimo planove toliko daleko. Pogotovu u ovom trenutku razmišljamo od utakmice do utakmice, imamo sve derbije Ribnicu, Mladi radnik, Spartak iz Subotice. Malo smo se istrošili emotivno, psihički posle Kupa, ali verujem da ćemo se oporaviti do subote i te utakmice. Dalje, videćemo kako bude. Bilo bi dobro da se izborimo da ostanemo na drugom mestu, zbog prednosti domaćeg terena u plej-ofu, a i da se možda sretnemo sa Vojvodinom u finalu. Bilo bi lepo. Ali ruku na srce, od Nove godine, od polufinala Kupa, stvarno igramo dobro i karakter dolazi do izražaja.
Originalni članak Sportski žurnal
