Kao golobradi dečak se predstavio navijačima Partizana, na svojim leđima je imao veliko breme Vladimira Stojkovića, ali je 21-godišnji Užičanin radio u tišini i dokazivao se iz dana u dan.
Sada više niko ne sumnja u Aleksandara Popovića, koji se sjajno pokazao ove sezone, a koliko mu je poraslo samopouzdanje videlo se na 165. večitom derbiju, gde je hrabro i staloženo branio gol Partizana.
Dovoljan povod da naša redakcija uradi intervju sa njim. Popović je u razgovoru za Objektiv pričao o raznim temama, od odnosa sa Stanojevićem, do mentorstva Stojkovića, pa sve do Užica i čuvene komplet lepinje.
Koliko ti znači poverenje koje si dobio od Aleksandra Stanojevića?
– Znači mi dosta, mislim da je međusobno poverenje između trenera i igrača jedan od ključnih faktora za dobre rezultate. Naravno to se ne dobija tako lako, prvo treba da se zasluzi i nakon toga da se opravda.. Smatram da sam ga ja i zaslužio i opravdao do sada, i na meni je da nastavim tako u nastavku sezone…
Kako si se osetio kada si potpisao dugoročan ugovor sa Partizanom?
– Osećaj je bio sjajan, srećan sam zbog potpisa, i nadam se da ću opravdati poverenje i ljudi iz uprave kluba..
Za vrlo kratko vreme, imao si put od trećeg golmana i nekoga ko je pomagao uglavnom Vladimiru Stojkoviću da se zagreje – do pozicije prvog izbora. Nagrada je stigla u vidu novog ugovora, a koliko je samopouzdanje poraslo zbog svega u poslednje vreme?
– Ja ne bih rekao da je to bilo kratko vreme, ipak sam ja u prvom timu skoro 4 sezone, sada to izgleda kao da se sve brzo promenilo, ali bio je to dug put. Sigurno da je dosta poraslo, ja sam u dobroj formi, kao i cela ekipa, igramo Evropu, prvi smo u prvenstvu, ako ovako nastavimo sigurno da ćemo imati još više samopouzdanja.
Kako je bilo učiti od nekih legendi poput Vladimira Stojkovića, pa i Nemanje Stevanovića, a sada je tu i Milan Lukač? Šta je najbolje što si pokupio od njih? Kako je sarađivati sa Nemanjom Jovšićem?
Od svakog od njih pokušavam da upijem najbolje stvari, svi su oni različiti tako da od svakog može da se nauči nešto drugo. Gledam, slušam i kasnije se trudim da sve to primenim u nekom svom stilu.
Sa Jovšom imam odličnu komunikaciju i saradnju, znamo se već dugo, bukvalno od prvog dana kada sam došao još u mlađim kadetima. Razumemo se odlično, što nam naravno olakšava dosta u radu.
Koliko ti je u karijeri značio Ilija Stolica, bivši fudbaler crno-belih, koji te je praktično uveo i u U-17, i u U-21 reprezentaciju, a kod njega si debitovao i u onoj kombinovanoj A reprezentaciji protiv Paname?
– Mislim da mi je svaki trener značio puno.. Ilija je tu bio da kažem od početka mog igranja za mladje selekcije reprezentacije,nakon toga i u mladoj reprezentaciji i na kraju na tom debiju za A reprezentaciju u Panami gde su priliku dobili igrači iz naše lige. Sa njim sam imao jako dobro saradnju, dosta je pričao sa nama o iskustvima tokom i nakon karijere, ne samo fudbalskim već i životnim, tako da mislim da sam dosta stvarno naučio od njega..
Već dugo si u Partizanu, veliki deo mladalačkih dana proveo si na Teleoptiku, imaš li poruku za neke nove klince koji će krenuti tim istim putem? Šta je bila tajna tvog trenutnog uspeha?
– Tako je, ja sam u klubu 7 godina. Mislim da nema tu neke tajne, samo da shvate da imaju jedan od najbolji sportskih centara u Evropi, vrhunske trenere i vrhunske uslove.. Ako su već odabrali da se bave fudbalom profesionalno da daju sve od sebe svaki dan i da će svako dobiti priliku da ostvari svoj san.
Kada bi morao da biraš, iskreno, šta bi prihvatio – titulu s Partizanom ili nastup u Ligi šampiona s nekim drugim klubom?
– Titula sa Partizanom je moj san. Odabrao bih titulu sa Partizanom jer bih onda imao i priliku sa Partizanom da se borim za Ligu šampiona..
I za kraj jedno šaljivo: Voliš li i smeš li ponekad da pojedeš “komplet lepinju”, lokalni specijalitet iz tvog rodnog kraja?
– Naravno, svaki put kada odem kući, a to je uglavnom na pauzi kada bas i ne pazim na ishranu, obavezno pojedem i neku komplet lepinju – zaključio je Popović za Objektiv.
Intervju preuzet sa portala Objektiv.rs
