Piše: Volimpartizan.rs
Ukoliko na Kipru nisu potrošeni i poslednji promili sreće, te se delić iste prelije i na beogradski revanš, a Partizan uspe nekako da eliminiše AEK iz Larnake i plasira se u narednu fazu kvalifikacija za Ligu Evrope, oni koji brinu – ili bar misle da brinu – o klubu, timu i rezultatima, moraće da spuste ručnu i napokon reaguju: dovedu pojačanja, ili će Partizan i u domaćim okvirima imati ozbiljan problem.
Propuštena je prilika prošle zime, kada je prelazni rok morao biti stub pripreme za ono što sledi. Tada su dovedena samo „osveženja“, a ne istinska pojačanja – dvojica nisu ni igrala, treći je šansu dobijao s klupe. Proleće je donelo euforične najave povrataka Savića, Jovetića, Brašanca… Ispostavilo se da su to bile samo prazne reči. Usledilo je brzo prebacivanje na „plan B“ – podmlađivanje, uz priču o kresanju plata i stabilizaciji, i naravno, o „ručnoj kočnici“.
Rezultat svega? Posle dva prelazna roka i deset meseci rada (ne pet ili šest kako se često kaže), Partizan ima najmlađu ekipu u evropskim takmičenjima, a deluje slabije nego prošle sezone – i to u sezoni kada se verovalo da je dotaknuto dno.
🧱 Temelj od papira
U Larnaki je AEK mogao da „unakazi“ rezultat. Promašili su zicere, ali su u svakom smislu nadigrali Partizan. Međutim, nemoć se ne ogleda samo na terenu. To je posledica nepostojanja sistemskog rada, odsustva plana i nedostatka vizije u sportskom sektoru.
Kao rezultat, mladi igrači su gurnuti u vatru, pod medijskim reflektorima, predstavljeni kao nosioci igre, iako su u realnosti još u fazi razvoja. Ulogu lidera nema ko da preuzme – osim Natha, koji je na zalasku karijere, nema autoriteta, iskustva, čvrstine ni pravih pojačanja.
Dok se nekada Partizan gradio najčvršćim ciglama, danas izgleda kao kuća od kartona, a „bućkuriš“ od tima sklopljen „na brzinu“ između dve etape priprema ne može da izdrži evropsku realnost.
❌ Nije do Blagojevića, nije do dece…
Nije krivica ni na treneru Srđanu Blagojeviću. Da je na njegovom mestu i Pep Gvardiola, teško da bi izvukao više iz ovakvog rostera. Izgleda da je toga i sam svestan – pa je napustio prvobitnu ideju o organizovanom napadačkom fudbalu i pokušao da improvizuje. Nije ni do dece – ona ne mogu da nose klub bez potpore starijih, iskusnijih, stabilnih.
Krivica leži u lažnim obećanjima, u marketingu bez pokrića, u odsustvu strategije. A kada ni strategije ni rezultata nema, lako se sklizne u krizu iz koje nema povratka.
🗣️ Za početak – bodrite tim!
U ovom trenutku je ipak najvažnije da se tim podrži u pokušaju da u revanšu nadoknadi minimalan zaostatak i eliminiše AEK. Potreban je huk sa tribina, energija Grobara, vetar u leđa kakav su znali da pruže i protiv Santa Klare i protiv Sabaha – kada se pričalo o „najslabijem Partizanu u istoriji“, pa se izborio plasman u grupnu fazu.
A onda – neka se rukovodstvo pogleda u ogledalo. I odluči da li želi ozbiljan Partizan – ili marketing paravan za osrednjost.
BUDI SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN
Volimpartizan.rs 🖤
