GOTOVO je. Andrea Trinkjeri je novi trener Partizana, prvi strani stručnjak na klupi natrofejnijeg kluba. Doduše, nije bilo “ruka ruci”, jer je Trinkjeri još u Milanu, ali jeste bilo “da” u telefonskom razgovoru sa upravom crno-belih. Već danas će u Beograd, na potpisivanje ugovora, a zatim sledi upoznavanje ekipe koju će voditi 6. novembra u “Pioniru” protiv Trenta.
Nema sumnje, bar po prvim reakcijama, da je uprava Partizana, koja je posle ostavke Nenada Čanka u subotu uveče, izvojevala prvu pobedu sa Trinkjerijem, za – Trinkjerija.
Jer, italijanski stručnjak je bio meta nekoliko evroligaških timova, ali i pojedinih iz ACB lige. U borbi sa vremenom, crno-beli su prvi stigli na cilj. Od starta su bili konkretni, što pokazuje i prvi Trinkjerijev dolazak u Beograd u ponedeljak, da bi već u utorak uveče dobili ono što su želeli – trenera.
I to ne trenera kao prelazno rešenje, nego na duge staze, jer se pominje ugovor na tri sezone. Trenera koji je pokazao da može da se prilagodi i malim i velikim sredinama, trenera koji afirmiše mlade igrače, ali i koji zna da velike napravi većim. Trenera koji zna da ekipu iz senke dovede ispred reflektora glavne pozornice, ali i koja zna, pod njegovim nadzorom, da igra na glavnoj pozornicom. Naravno, za sve to neophodno je vreme i strpljenje. Jer, ne može se ništa preko noći.
Ništa manje važne za ovu, u najmanju ruku specifičnu sredinu u kojoj je košarka daleko iznad samog sporta, gde se posle velikih pobeda raduje danima, a zbog velikih poraza tuguje još duže, je to što, iako je po mestu rođenja Italijan, Trikijeriju, što bi Srbi rekli, balkanski mentalitet nije nepoznat. Naprotiv, izuzetno mu je blizak, ne samo što ga genetski negde nosi u sebi, jer mu je baba iz Kotora, a majka iz Istre, koje su i zaslužne što govori srpskohrvatski, već je pokazao da zna da ga primeni na košarkaškom terenu, ali i da sa istog tog terena lakše nego neki drugi strani treneri, apsorbuje filzofiju “jugoslovenske” košarke i razume jugoslovenske igrače.
