Juta ga je izabrala kao 55. pika, sa reprezentacijom SAD je na U19 Mundobasketu osvojio zlato protiv Srbije 2013, ni ne sanjajući da će u našoj zemlji napraviti novi veliki korak u karijeri.
Iako je početak sezone bio turbulentan za Partizan, faza upoznavanja ide svojim prirodnim tokom, dobar zalet uhvaćen je pobedama nad Igokeom, Bilbaom i Cibonom uz veliku efikasnost.
To je bio i uvod u priču sa Vilijams-Gosom, skromnim i odmerenim momkom iz Hepi Velija, koji je sa saigračima bio gost Telegrafa na Sajmu medija.
– Dve stvarno velike pobede na gostovanjima za nas! Uvek je na strani teško, ali smo se pokazali kao tim i dali naznake da će sve što radimo ići uzlaznom putanjom iz meča u meč.
-Možda mnogi nisu očekivali da ćemo onako pobediti Bilbao, ali imamo mnogo talenta, sve se bolje poznajemo, sve se komfornije osećamo jedni pored drugih.
- Čini se da ste ovaj put u evropskom meču uživali u ulozi autsajdera, mnogi su vas potcenili?
– Tako je i bilo, ali sada kada nanižeš pobede, drugačije te gledaju, a mi smo sve gladniji uspeha i novih pobeda. Ispalo je odlično.
- Odigrao si takvu partiju da te je Miroslav Nikolić nazvao “Tihim ubicom”, da li si čuo za novi nadimak?
– Haha, nisam znao za to! Ali preuzeću nadimak, sviđa mi se. Ne volim možda da pričam previše tokom utakmice, to mogu da prepustim saigračima, ali neka bude tako, dopada mi se – kroz smeh će Vilijams-Gos, kome prija saradnja sa Nikolićem.
– Trener je sjajan, ima iza sebe toliko toga, sada je bio sa reprezentacijom i ima veliku reputaciju. Sve što smo do sada radili mi govori da sam izabrao pravo mesto gde mogu da radim na svom razvoju.
- Čini se da ti nije bilo potrebno previše vremena za adaptaciju?
– Tokom cele karijere sam osećao kako mi je potrebno nekoliko utakmica da shvatim kako funkcioniše tim, momci oko mene, kako da im se ja prilagodim i sada se već osećam mnogo opuštenije, ipak sam ja plejmejker i imam veću odgovornost.
Inače volim da stalno gledam snimke naših mečeva i rivala koji nam dolaze, iznova i iznova, kako bih bio što spremniji i pomogao u ovom ‘tranzicionom periodu.
– Mislim da sam na dobrom putu. Kada napravim prelaz sa koledža na ovu evropsku košarku, fizički aspekt mi je primaran kao razlika, ovde ima i dosta starijih nego na koledžu, ima razlika u gledanju na igru i na primer pravilo o tri sekunde, ali na sve se brzo privikavam..
Vilijams-Gos je klijent menadžera Aleksandra Raškovića, koji ni sam nije morao mnogo da upućuje Najdžela u to gde dolazi – jedno pretraživanje interneta bilo je dovoljno.
- Koliko si znao o timovima u Evropi?
– Nisam znao mnogo, neću lagati, ni o evropskim timovima ni o Partizanu, ali kada su mi rekli za Partizan, počeo sam da istražujem i video da se radi o klubu velike istorije, da ću se osetiti počastvovano da obučem dres kluba. Zato se nisam mnogo dvoumio kada sam se malo bolje upoznao sa klubom preko interneta.
Kada smo već kod interneta, neizostavan deo su poruke navijača koji su u euforiji uvek prva stanica sa upoznavanjem našeg mentaliteta.
– Bilo je ludo jer su krenuli da me bombarduju porukama mnogo pre nego što sam potpisao ugovor, desilo se to u fazi pregovora. Čim se pročulo, stizalo mi je mnogo poruka “Dođi u Partizan, dođi u Partizan” i to mi je bilo kul, pokazalo je koliko navijači imaju strasti i prate svoj tim.
- Pre toga se govorilo da se Zvezda interesuje za tebe, da li si isto doživeo i sa njihovim navijačima?
– Da, ista stvar se dogodila, prvo su me navijači Zvezde zasuli porukama, posle su to uradili navijači Partizana, to mi je sve samo pokazalo koliko se ovde voli košarka i da se živi za nju, to je baš kul.
- Već 6. novembra će se igrati i prvi derbi, šta očekuješ?
– Biće ludo i u ludom ambijentu, naravno da jedva čekam jer nema većeg uživanja od igranja u takvom okruženju. Oni su sjajan tim, igraju Evroligu, imaju takođe mladu grupu talenata uz neke iskusnije igrače, verujem da možemo da im pariramo i da se nadmećemo.
– Imaju dosta iskusnih igrača, iza Ročestija je toliko toga, Feldina isto, Antić je tu. Imaju balans talenta i iskustva, pobedili su Makabi i Barselonu, sada su u dobrom ritmu i to obećava odličan duel. Imaćemo i mi šta da kažemo, tu je Samardo Semjuels, treba nam samo malo vremena i strpljenja.
- Kako si prelomio da dođeš u crno-beli tabor?
– Odluka je bila definitivno teška, ali kada se popričalo sa porodicom, roditeljima, menadžerom, o mom razvoju i nivou koji mogu ovde da dostignem, o tome kakvu ću ulogu imati… Bilo mi je jasno da ću imati mnogo utakmica u sezoni da se pokažem na visokom nivou i to je razlog zašto sam došao.
- Igricama nisi vičan, to nije uobičajeno za današnje košarkaše mlađe generacije?
– Nisam nikada bio veliki fan video igrica, na koledžu sam uvek bio fokusiran na učenje, na akademsku karijeru, slobodno vreme bih koristio za čitanje, teretanu ili filmove, uvek sam se trudio da radim nešto produktivnije od video igrice. Najviše čitam sportsku psihologiju koja mi pomaže da se pripremim za teren i podignem svoje mentalne sposobnosti na terenu.
Vilijams-Gos je ove godine igrao finale NCAA, titula je ipak otišla Severnoj Karolini, a Najdžel je bio najbolji u timu sa 15 poena, devet skokova i šest asistencija. Ipak, nešto drugo ceni više od tog uspeha.
– Prošla godina je bila najbolja u mom životu jer smo imali sjajnu hemiju u ekipi i odličnu grupu ljudi, nezaboravna prijateljstva su stvorena i igrali smo meč za titulu. Osećam se blagosloveno zbog svega toga jer mi mnogo znači to iskustvo i ljudi sa kojima sam došao do toga.
- Koji srpski igrač ti je najdraži, da li bi izdvojio nekog iz Partizana?
– Bez dileme je Peđa Stojaković, ali tu je i Vlade Divac, ipak je imao nestvarnu NBA karijeru. Što se tiče crno-belih, hajde da kažemo Blejk Step, ipak dolazi iz Gonzage.
- Veliku pažnju posvetio si i poslednjem Eurobasketu?
– Gledao sam celo Evropsko prvenstvo. Volim Aleksa Šveda, Dragića, Dončića… Bilo je lepo videti evropsku košarku na tom nivou, ima mnogo talenata na ovom kontinentu i baš sam želeo da se približim svemu tome.
- Lepo je ovo čuti od Amerikanca jer se čini da tamo vlada potpuna nezainteresovanost za evropsku košarku sve dok neko odavde ne ode u NBA, pa se istražuje isključivo njegova prethodna karijera. Da li je stvarno tako?
– Ne bih rekao da je ljude u Americi briga za ono što se igra u Evropi, jednostavno, toga i nema na televiziji, mislim da samo nemaju pristup tome, ali da bi im se verovatno svidelo. Siguran sam da bi uživali da mogu da pristupe tome, ovde se igra sjajna košarka.
- Koliko se prati NBA u svlačionici Partizana?
– Čim ustanem, to mi je rutina, prvo pogledam sve rezultate od sinoć. Samo što otvorim oči, upalim telefon da vidim kako se igralo jer su mi termini ipak prekasni da bih gledao, pa onda pričamo o tome pred trening, prate se i srpski igrači, Bogdan Bogdanović u Sakramentu… Sad naravno najviše pratim Jutu i navijam za nju, ali bez premca mi je Lebron Džejms.
- Govorili smo i o knjigama, kojoj literaturi si najviše posvećen?
– Bitno mi je da razumem ljude oko sebe, ja sam plej i moram tačno znati kako ko razmišlja, kako da pristupim i šta da očekujem. Pokušavam da svakog “pročitam”, zato mi je bitno da se posvetim psihologiji.
Koliko to koristiš kada treba da analiziraš rivale i kako odgovaraš na trash talk, jer je i to deo psihologije kojom se pojedini igrači obilato služe?
- Koliko to koristiš kada treba da analiziraš rivale i kako odgovaraš na trash talk, jer je i to deo psihologije kojom se pojedini igrači obilato služe?
– Naravno, gledam i na to kako mi deluju, nekad možeš mnogo toga “namirisati”, strah, samopouzdanje, nervozu… Nekad je to neizbežno ali ja gledam da na to ne odogovaram. Moje je da budem fokusiran na utakmicu, narednu akciju, okrenuću se navijačima. Probaću da sa njima podignem samopouzdanje i moral, na treš tok i provokaciju najbolje je odgovoriti košem, asistencijom, ili pokazati da joj ne pridaješ značaj.
- Nije tajna da ti je Muhamed Ali omiljena ličnost?
– Muhamed Ali mi je omiljeni sportista i najbolji svih vremena. Volim samopouzdanje koje je imao, uz to se ludo zabavljao i zabavljao je ljude oko sebe. Borbama je dao novu notu i podigao je svoj sport na drugi nivo, bio je i on provokator, ali je sve to radio sa šarmom i željom da sve učini zanimljivijim.
– Imao je stav, nije se libio da ga pokaže, mnogo je uradio za tamnoputu populaciju, bio je spreman i da se suoči sa zatvorom da bi odbranio svoje stavove.
- Na Instagramu ljudi svašta stavljaju u svom opisu, ti si stavio “Don’t believe the hype”, naziv kultne pesme Public Enemy. Razlog?
– Znam da je to iz njihove pesme i da je zato postalo popularno, ali nisam stavio zato što sam fan grupe, samo je to moj stav u životu i košarci. Hoću da budem čvrsto na zemlji, ljudi se previše zanesu društvenim mrežama, “kupuju” sav “hajp” i prihvataju čak i stvari koje nisu toga vredne. Toga ima u modi, u sportu… Samo budi svoj, ne veruj hajpu! To je moj stav.
- Za kraj, sa kim se najbolje slažeš u ekipi?
– Miha Andrić mi prvi pada na pamet jer se znamo odavno, od prvog dana se razumemo sjajno i brzo smo se povezali, bio mi je već poznat lik sa čuvenog finala Svetskog prvenstva na kom smo osvojili zlato. Pokušavam i da se što bolje upoznam sa Novicom jer je lider i neko na koga se gleda sa velikim poštovanjem, neko je od koga može mnogo da se nauči. Naravno, trudim se da budem sa svima u familijarnom odnosu jer je to nešto što sam imao u Gonzagi. Zato na sve igrače gledam kao na prijatelje ili braću!
