11. 10. 2017.
“Danas izvezao 63km od Pojata do Boljevca. Krenuo sam bio rano još u 7h da bih što pre stigao pošto se utakmica igrala od 14h…Na izlasku iz Paraćina na jednoj pumpi kupim malu flašu vode od 0.5l koju sam začas popio i do pred sami Boljevac nigde ni prodavnice niti bilo kakvog izvora tako da sam bukvalno bio dehidrirao. Do Čestobrodice sam jedva bio izašao iako je uspon tu bio samo nekih 3-4km. U životu nisam utrošio toliko energije i snage kao tu. A dvojica biciklista iz Kragujevca tu trenirali, gore-dole i tako kažu 30-40 puta. Da im nisam u koži. Nagib uspona 7 %. Prošao sam i kroz selo Lukovo ali nigde prodavnice a jedna česma presušena.I tako stignem do motela Balašević na nekih 5km od Boljevca. Uleteo sam unutra kao Brzi Gonzales. Naručio litar kisele vode i jedan sladoled. Nisam ni video da je ispred bio parkiran autobus Fk Partizan. Kad sam malo došao sebi video sam da su tu bili i fudbaleri. Prvog sam primetio trenera golmana Pandurovića. Prilazim i pozdravljam se sa njim i pitam ga jel se znamo odnekud. On malo razmišlja, vidim ne može da se seti i samo sam mu rekao Peking 2015. Setio se odma al kaže ugojio sam se pa ne može da me prepozna. Oduševio me kad mi je pokazao zajedničke slike u telefonu iz Pekinga koje još čuva.Odmorio sam tu nekih sat vremena i krenuo ka Boljevcu kad i autobus sa fudbalerima. Dok sam pričao sa trenerom Đukićem, kapiten Sale Ilić i Ostojić su odmah prišli da se slikamo kad su čuli da idem ka Elbasanu biciklom. Kažem kapitenu da jedini on može da okupi sve fudbalere da napravimo jednu zajedničku fotografiju. Bez razmišljanja ulazi u autobus i poziva sve fudbalere da izađu da se slikamo. Sumi sve nešto čudno, ništa ne razume. Vidim na Engleskom mu objašnjavaju šta je u pitanju. Meni kažu da ne ulazim u Albaniju u dresu. Stižem u Boljevac malenu varoš podno Rtnja. Odlazim do krčme Timočka buna kod prijatelja Bana. Tu ostavljam biciklu i zajedno odlazimo na stadion. Po popisu Boljevac ima 3333 stanovnika a na stadionu se okupilo 5000. Praznik fudbala. Po prvi put im u goste dolazi Partizan. Na stadionu se okupilo i staro i mlado. Veći deo je navijao za Partizan. Atmosfera fenomenalna. Partizan lagano pobedio sa 3-0 iako nije prikazao neku igru.
Noćim večeras kod Bana a sutra nastavljam za Niš. Imam velikih problema sa levim kolenom. Istegao tetivu ni sam ne znam kako da je bol neverovatan i jedva savijam koleno. Kupio sam tedonal mast i nadam se da će do ujutru koliko toliko bol proći. Ne bih sad odustao ni po koju cenu. Voziću pa makar sa jednom nogom.”
