Posle parlamentarnih izbora u Srbiji ponovo su se otvorila pitanja o načinu vođenja FK Partizan. Prvo se oglasio nekadašnji golman crno-belih Vladimir Stojković, zatim i bivši fudbaler i trener Ivan Golac, a danas je saopštenje objavila i grupacija okupljena pod imenom Apel za spas FK Partizan. Zahtev je jedinstven: neopozive ostavke celokupnog rukovodstva kluba. Saopštenje je dugo, obuhvata pravna, kadrovska, sportska i finansijska pitanja, i u narednim danima gotovo sigurno će biti predmet dodatnih reakcija.
Šta Apel navodi u saopštenju
U uvodnom delu saopštenja grupacija bivših igrača, trenera i sportskih radnika navodi da FK Partizan „ne sme ostati zarobljen u sistemu neodgovornosti, političkih uticaja i ličnih interesa” i poziva celokupno rukovodstvo kluba da podnese neopozive ostavke.
Potpisnici tvrde da je aktuelno rukovodstvo došlo na čelo kluba „pod krajnje spornim okolnostima”, na način koji smatraju nedemokratskim, vaninstitucionalnim i protivnim Statutu kluba i Zakonu o sportu Republike Srbije. Konkretno, u saopštenju se postavlja pitanje po kom je Statutu izabrano rukovodstvo, s obzirom na to da je, kako navode, novi Statut usvojen istog dana kada je izabrana nova uprava, a prema sopstvenim odredbama stupao na snagu tek osmog dana od objavljivanja.
Posebno mesto u saopštenju zauzima izbor Rasima Ljajića za predsednika kluba. Potpisnici podsećaju da Zakon o sportu zabranjuje članovima uprave sportskih organizacija istovremeno obavljanje funkcija u organima političkih stranaka. Navode da je, prema javno objavljenim informacijama, Ljajić ostavku na mesto predsednika Socijaldemokratske partije Srbije podneo u prvoj polovini jula 2026. godine, da je stranka njegov odlazak potvrdila 2. avgusta 2026, ali i da se njegovo ime nalazi kao potpisnik finansijskog izveštaja stranke za 2025. godinu, u svojstvu ovlašćenog lica, sa datumom 4. avgust 2026. godine. Apel takođe kritikuje što je Ljajić tokom predizborne kampanje posetio Šabački vašar u periodu dok je, kako se navodi, Partizan prolazio kroz rezultatsku krizu.
Kadrovska pitanja, finansije i sportski rezultati
Apel otvara i pitanje izbora generalnog direktora. U saopštenju se navodi da je iz prethodnog Statuta uklonjena odredba o posebnom utvrđivanju uslova za izbor generalnog direktora, te da Danko Lazović ima završenu srednju školu i UEFA kurs. Potpisnici smatraju da UEFA kurs „nije zamena za visoko obrazovanje” i tvrde da je Statut prilagođen kako bi Lazović mogao da bude imenovan na tu funkciju.
Kada je reč o sportskim rezultatima, u saopštenju se podseća da se Partizan nije plasirao u ligašku fazu nijednog evropskog takmičenja, a da je trenutni plasman na tabeli, prema njihovoj oceni, jedan od najgorih u istoriji kluba. Grupacija kritikuje i odnos prema omladinskoj školi, uz tvrdnju da se umesto sopstvenih igrača angažuju strani fudbaleri „čiji kvalitet, doprinos i minutaža otvaraju ozbiljna pitanja”, i traži odgovore o tome preko kojih menadžerskih agencija se transferi realizuju.
Finansijski deo saopštenja odnosi se na, kako se navodi, oko 20.000.000 evra direktne i indirektne pomoći države Srbije, uključujući sponzorske ugovore. Potpisnici smatraju da izmirenje dugova uz takvu pomoć ne može biti predstavljeno isključivo kao uspeh rukovodstva, jer su u tome učestvovala javna sredstva.
Zahtev i poruka upućena javnosti
U završnom delu saopštenja Apel navodi da je, prema njihovom tumačenju, Skupštinu i rukovodstvo FK Partizan postavila „bivša vlast”, te da takvo postupanje zahteva „punu odgovornost svih koji su u njemu učestvovali”. Poruka se završava stavom da Partizan „nije ničija privatna svojina, politički plen niti prostor za ostvarivanje pojedinačnih interesa” i ponovljenim zahtevom za neopozive ostavke celokupnog rukovodstva.
Ostaje da se vidi da li će i u kom obliku klub zvanično odgovoriti na pokrenuta pravna, kadrovska i finansijska pitanja, kao i kakav će biti dalji tok javne rasprave koja se otvara posle istupa Stojkovića, Golca i ponovnog oglašavanja grupacije Apel za spas FK Partizan
