Vukotić posle 3:0 protiv Zemuna: gol iz daljine i poruka da ekipi treba samo samopouzdanje

Partizan je u 14. kolu Superlige Srbije savladao Zemun sa 3:0, upisao još jednu pobedu u nizu i dobio ono što mu je u ovom trenutku potrebno više od lepe igre — mir, bodove i signal da se stvari polako slažu. Jedan od strelaca bio je Milan Vukotić, koji se posle duže pauze zbog povrede vratio na teren i odmah pogodio, a potom pred mikrofonima pokušao da objasni odakle crno-belima vera da je najgori period iza njih.

Gol iz daljine i jedan praktičan detalj sa zagrevanja

Vukotić je poznat po udarcima sa distance, pa i ovaj pogodak uklapa se u njegov profil. Ono što je zanimljivije od samog gola je kako ga je objasnio — bez patetike, kroz jedan vrlo prizeman detalj.

• Pa na zagrevanju sam probao par šuteva sa distance, pogotovo jer danas pada kiša i malo je loše vreme, tako da sam osetio da je lopta brza dole i onda sam pucao dole – rekao je Vukotić.

Deluje banalno, ali ovakve sitnice razlikuju igrača koji „proba sreću“ od onog koji na zagrevanju odluči šta će raditi na utakmici. Za fudbalera koji se vraća posle povrede, to je najbolji mogući znak — glava radi, a pogodak je bonus.

• Hvala puno, hvala na lepim rečima. Bitno je da smo uzeli tri boda, da nastavljamo niz, pobeda za pobedom, to nam je najbitnije da vratimo samopouzdanje i sve što očekuju ljudi od Partizana, to jest od nas – dodao je.

Jezik je jasan: niz, samopouzdanje, očekivanja. Nema velikih reči, i upravo zato zvuči uverljivije od uobičajenih fraza posle pobede nad protivnikom iz donjeg dela tabele.

Stanojević, Ilić i promena koju igrač opisuje bez diplomatije

Deo izjave koji nosi najviše težine tiče se promene na klupi. Saša Ilić je otišao, Aleksandar Stanojević se vratio, i Vukotić — koji sa novim trenerom do sada nije sarađivao — ne krije da mu se pristup dopada.

• Pa dobro, nisam ga znao, pratio sam pre Partizan dok je on bio trener i to je izuzetno izgledalo sjajno. Sad kad je on došao tu, kad se promenio trener, stvarno izgleda sve kako treba na treninzima, dajemo 300 posto. Imamo neke nove ideje što on traži od nas, pokušavamo to da sprovedemo i evo vidite i sami kako ide, mislim da ide baš u onom pravom smeru.

Ovde treba stati na loptu. „Daje se 300 posto na treninzima“ je rečenica koju navijači Partizana čuju posle gotovo svake smene trenera, i uvek zvuči lepo dok ne stigne prva ozbiljnija prepreka. Ono što je ipak vrednije od same formulacije je spominjanje „novih ideja“ — to barem ukazuje da postoji neki konkretan rad, a ne samo motivacioni efekat novog glasa u svlačionici.

Vukotić se potrudio i da ne zaboravi prethodnog trenera, što danas nije podrazumevano:

• Što se tiče bivšeg trenera Saleta, želim da mu se zahvalim na svemu, pre svega jedna ljudska veličina, pa onda sve ostalo. Još jednom hvala na svemu Saletu.

Pristojna izjava, bez prebacivanja odgovornosti unazad. Za svlačionicu u kojoj se smenjuju treneri, i to je neka vrsta higijene.

Svlačionica koja, kaže, nije bila u krizi

Najzanimljiviji deo izjave je možda onaj gde Vukotić pokušava da objasni odnos između loše igre i atmosfere.

• Atmosfera je stvarno uvek kod nas bila dobra i baš smo svi složni, nema nervoze, nema tih nesuglasica. Uhvatio nas je taj period gde stvarno nismo bili dobri na terenu, nismo izgledali kako treba, ali ja sam par puta rekao da ovoj ekipi samo treba samopouzdanje, karakter, pobednički mentalitet i da će sve biti super.

Ovo je klasična igračka teza: „nije kriza u svlačionici, samo nam je falilo samopouzdanje.“ Ponekad je to tačno, ponekad je to pristojna fasada. Istina je verovatno negde između — Partizan jeste imao period u kome je igra zaostajala za ambicijama, a činjenica da trener više nije isti dovoljno govori o tome koliko je unutrašnji mir zaista bio potpun.

Ipak, ako ekipa sada niže pobede, Vukotićeva poruka dobija smisao koji nije imala pre mesec dana. Samopouzdanje u fudbalu nije magija, nego posledica — i tri gola Zemunu su tačno onakva vrsta posledice koja može da pomeri raspoloženje.

Pobeda nad Zemunom neće biti ono po čemu će se ova sezona pamtiti, a Vukotićev gol sa distance ni blizu nije dokaz da je Partizan rešio sve što ga je mučilo. Ali povratak povređenog igrača koji odmah pogodi, trener koji donosi „nove ideje“ i niz pobeda koji vraća ritam — to je kombinacija koja barem dozvoljava da se diše. Pravi test tek sledi, i tada će se videti koliko iza fraze „dajemo 300 posto“ zaista stoji sistem.