Partizan je iz Liona otišao sa porazom koji je sam sebi priredio. Jedanaest poena prednosti šest minuta pre kraja, pa serija Asvela i završnica u kojoj crno-beli nisu znali ni šta će u napadu ni kako da zatvore odbranu. Trener Đoan Penjaroja nije tražio izgovore na konferenciji za medije posle meča osmog kola Evrolige, nego je jasno pokazao prstom na deo utakmice u kom je ekipa prestala da postoji. Ovo je jedan od onih poraza koji ne boli zbog protivnika, nego zbog načina.
Pet minuta u kojima je Partizan prestao da igra
Penjaroja je završnicu opisao najkraćim mogućim jezikom.
„Prestali smo da igramo u poslednjih pet minuta i očigledno je da nismo igrali dobro u napadu. Pre toga smo igrali bolje, bili nesebični, napadali sa idejom da ih kažnjavamo, a u poslednja četiri minuta smo prestali da igramo napad. Oni su zaslužili da pobede.“
Ovo nije floskula o „nedostatku koncentracije“. Ovo je trenerovo priznanje da je sistem napada u ključnom momentu nestao. Kad španski stručnjak sam kaže da je rival zaslužio pobedu, to je dovoljno jasna poruka i navijačima i igračima.
Napad bez ideje, odbrana bez odgovora
Na konferenciji je Penjaroja bio nešto širi, ali poruka je ostala ista.
„Pre svega, čestitke Asvelu na pobedi. Osećaj je loš. Mislim da smo u poslednjih pet minuta stali sa našom igrom. Važno je što je Asvel verovao u pobedu i što je uspeo da se izbori da preokrene rezultat. Ali u poslednja četiri minuta imali smo mnogo problema da pronađemo dobre šuteve i da idemo na liniju slobodnih bacanja. Naša odbrana je bila loša, davali su lake poene, tu je bila i ona trojka Besona. Osećaj je takav da smo propustili dobru šansu da pobedimo još jedan meč u gostima. Svi mečevi se rešavaju u 40 minuta, to je Evroliga.“
Dva problema u jednoj izjavi. Napad koji nije uspevao da iznudi ni dobar šut ni faul, i odbrana koja je pucala baš u trenucima kada je morala da zaključa rezultat. Trojka Besona koju trener posebno izdvaja nije pala slučajno – pala je zato što je Asvel u tih nekoliko minuta imao jasniju ideju šta hoće nego Partizan.
Rečenica koja najviše teži
Najtvrđi deo trenerovog obraćanja nije bio taktički, nego priznanje da ni on sam nema brzi odgovor.
„Moraću ponovo da pogledam meč i analiziram, ali jasno je da smo u poslednja četiri minuta stali i da to nije bilo normalno.“
„To nije bilo normalno“ je formulacija koju treneri ne koriste olako. Penjaroja ovde ne govori o lošem šutu ili pogrešnoj odluci u jednoj akciji – govori o padu koji nema očigledno objašnjenje u taktici, i koji će morati da se traži u njegovoj kao i u glavama igrača koliko i u snimku meča. To je ozbiljnije od običnog poraza na gostovanju.
Partizan je u ovoj Evroligi već pokazao da ume da igra dovoljno dobro za pobede u gostima. Problem je što ume i da ih baci na način koji se ne može objasniti u pet minuta posle meča. Lion je sinoć bio prilika koja se više neće vratiti u istom obliku, i trenerovo priznanje da je ekipa „stala“ moraće vrlo brzo da dobije konkretan odgovor na terenu – jer u Evroligi, kako je sam rekao, meč stvarno traje svih četrdeset minuta
