Partizan je u Nišu dobio tri boda protiv Radničkog, ali je Stanojević posle 3:2 jasno rekao da klub i dalje prolazi kroz težak period.
Partizan je iz Niša poneo tri boda, ali ne i mir. Pobeda protiv Radničkog od 3:2 ima dobar deo igre, ima tri postignuta gola, ima i prvi uspeh Aleksandra Stanojevića u novom-starom mandatu — a ima i poznatu sliku crno-belih koji do kraja moraju da drhte zbog sopstvene odbrane. Trener je bio iskren koliko je mogao biti posle meča u kome se u drugom poluvremenu videlo tačno ono što već nedeljama muči ekipu: brzo primljen gol, nervoza, i rezultat koji visi dok sudija ne odsvira kraj.
Prvo poluvreme kao argument, drugo kao opomena
Stanojević nije krio da je zadovoljan uvodnim delom utakmice.
„Mislim da je utakmica bila izvanredna za gledanje. Pet golova, sve vreme neizvesna. Ja mogu biti prezadovoljan prvim poluvremenom, kako smo ga odigrali. Rano smo primili gol u nastavku, ušli u nervozu. Radnički je dobro odigrao, bez obzira na svoje probleme i odsustvo velikog broja igrača. Nije bilo lako, ali uzeli smo tri boda i idemo dalje, a treneru Drinčiću želim sve najbolje u nastavku.“
Teško je ne primetiti obrazac. Partizan već neko vreme ne ume da sačuva povoljan rezultat bez drame, i baš taj deo — minuti posle primljenog gola — pokazuje da problem nije samo trenerski, već strukturni. Stanojević je dobio dobre poluvreme na koje može da se osloni, ali i podsetnik da se tim prelomi čim nešto krene naopako.
Milić, Aleksić, Miladinović — ono što je trener realno mogao da uradi
Pitanje o taktičkim izmenama — povratku Milića, zameni uloga Aleksića i Miladinovića u veznom redu, kao i promeni formacije na 2:1 koja je donela treći gol — Stanojević je dočekao bez samohvale.
„Nisam ja mogao tu nešto da pametujem za ovo malo vremena. Pokušali smo da implementiramo dve, tri stvari na njihovu tri plus dva i na njihovu želju da igraju, ali nismo sinhronizovani. Uglavnom sam pokušao da pričam sa ekipom na pozitivan način. Hoću da kažem, ništa to nije bilo specijalno zbog nekog rada ili nerada. Radio sam više na mentalnom planu. Partizan prolazi kroz težak period, patimo, patili smo i danas.“
Ovo je najpoštenija stvar koju je trener mogao da izgovori. Za nekoliko dana rada nije realno očekivati taktičku revoluciju, a izmena formacije koja je donela treći gol — i time ipak odlučila meč — pokazuje da je u glavnom momentu pogodio potez. Ostalo je priznanje da je sinhronizacija stvar nedelja, ne jednog treninga.
Hetafe kao referentna tačka, a ne izgovor
Zanimljivo je što je Stanojević u istom dahu pomenuo evropsku utakmicu kao dokaz da kvaliteta ima.
„Rekao sam već da je Partizan protiv Hetafea odigrao možda najbolju evropsku utakmicu u poslednjih deset godina. Kvaliteta ima, ali prolazimo kroz težak period. Dali smo tri gola, oni su dali fenomenalan gol. Imali smo šanse i mi i oni, mislim da smo zaslužili da pobedimo jer smo sve vreme vodili.“
Ocena o utakmici protiv Hetafea deluje jako — za sada je to trenerova procena, ne opšteprihvaćeni sud — ali logika iza nje je jasna: ovoj ekipi ne nedostaje materijal, nedostaje mir, struktura i stabilnost između dva dobra perioda igre. Niš je još jedan primer: tri gola napred i dva propuštena nazad, baš onako kako Partizan ove jeseni najčešće i izgleda.
Humska kao sledeći test — i za ekipu i za navijače
Sledeća utakmica je kod kuće, i Stanojević je iskoristio priliku da se obrati tribinama bez patetike.
„Mene su već sto puta podržali, neka podrže ekipu. Mene su i podržavali i kudili. Neka podrže ekipu, kao što su je podržavali u prethodnom periodu. Ja sam od 1988. godine u Partizanu, nikada nisam doživeo da Partizan ima podršku navijača kao u prethodnom periodu, meni je to fenomenalno, ako mogu samo tako neka nastave. Patimo i znači nam to.“
To je, bez uvijanja, najzrelija rečenica cele konferencije. Trener koji je i sam prolazio kroz različite periode odnosa sa tribinama jasno kaže gde je prioritet — ekipa, ne on. Humska to obično prepozna.
Pobeda u Nišu vredi, i vredi dvostruko jer je došla u trenutku kad je Partizanu bio potreban rezultat da bi se uopšte disalo. Ali ovo nije dokaz da je kriza prošla. Ovo je samo prostor da se radi dalje — bez samozavaravanja da je jedno dobro poluvreme ispravilo ono što se gradilo mesecima.
