Postoje strani igrači koji odrade ugovor, spakuju kofere i odu, a postoje i oni koji u Beogradu ostave deo duše. Matijas Lesor očigledno spada u ovu drugu kategoriju. Iako danas brani boje Panatinaikosa, sjajni francuski centar ne krije da mu je Humska ostala duboko urezana u pamćenje. Njegove najnovije reči o potencijalnom povratku među crno-bele nisu samo kurtoazija – one su potvrda da se veze stvorene u Partizanu ne raskidaju tako lako, čak ni kada vas profesionalni put odvede na drugi kraj Evrope.
Atina je trenutna stanica, ali Beograd ostaje velika želja
Francuski reprezentativac trenutno ponovo sarađuje sa Željkom Obradovićem, ali ovoga puta u zelenom dresu grčkog velikana. Ipak, njegova izjava za domaće medije jasno pokazuje gde leže njegove dugoročne želje kada je u pitanju povratak u dobro poznato okruženje.
“Nadam se da će se možda naši putevi ponovo ukrstiti. Srećan sam ovde u Panatinaikosu. Želim da ostanem ovde što je duže moguće, ali ako ne budem ovde, Partizan je jedno od mesta na kojima želim da budem. Videćemo kako će se stvari odvijati, ali za mene je uvek zadovoljstvo da odem tamo, pokažem ljubav navijačima i ponovo im pružim podršku ove godine”, iskren je Lesor.
Ovo nije klasična diplomatska izjava kakvu strani košarkaši često daju kako bi ostali u dobrim odnosima sa bivšim klubom. Kod Lesora se uvek osetila ta specifična energija, a navijači Partizana umeju nepogrešivo da prepoznaju razliku između pukog profesionalizma i iskrene strasti.
Ekipa iz snova koja je ostala u stalnom kontaktu
Da je generacija koja je pre nekoliko sezona nosila crno-beli dres bila posebna, svedoči i činjenica da su ti momci i danas u svakodnevnom kontaktu. Profesionalne obaveze su ih razvukle širom Evrope, ali grupa je ostala jedinstvena. Lesor je otkrio da se redovno čuje sa nekadašnjim saigračima, a povod za poslednji razgovor bio je poseban šut koji je pogodio Jam Madar.
“Jutros sam pričao sa Jamom. Video sam šut koji je pogodio, zato sam ga i pozvao. Čujem se mnogo sa KP-jem (Kevinom Panterom) i Zekom (Ledejom). Papi (Janis Papapetru) je u Grčkoj, pa se ponekad čujem i sa njim. U kontaktu sam sa većinom momaka koji su bili tamo”, objašnjava francuski centar.
Ovakva kohezija među bivšim saigračima se ne viđa često u modernoj košarci, gde se rosteri menjaju brzinom svetlosti, a igrači retko zadržavaju dublje veze nakon promene sredine.
Veza za ceo život skovana u crno-belom taboru
Razlog za ovakvo prijateljstvo i konstantnu komunikaciju leži u specifičnom intenzitetu koji donosi igranje pred vernim navijačima u Beogradu. Godinu i po dana zajedničkog rada, borbe za svaki posed i neverovatnih emocija sa tribina ostavili su dubok trag na sve njih.
“Imamo vezu koja će trajati zauvek, kаo što sam rеkаo, jer je iskustvo koje smo tamo proživeli, tih godinu i po dana koje smo proveli zajedno, nešto za šta sam siguran da će nas obeležiti do kraja života”, zaključuje Lesor.
Njegov boravak u Beogradu obeležili su neverovatni skokovi, borbenost, ali i zajedničko slavlje sa navijačima na tribinama nakon velikih pobeda. Ta vrsta identifikacije sa klubom napravila je od Lesora apsolutnog miljenika publike, a njegova obećanja o povratku pokazuju da ta ljubav nikada nije bila jednosmerna ulica.
Naravno, niko ne treba da očekuje da će se Matijas Lesor vratiti već sutra. On je u punoj snazi, ima stabilnu ulogu u Atini i profesionalno obavlja svoj posao na najvišem nivou. Međutim, saznanje da jedan od najboljih centara Evrolige vidi Partizan kao svoju jedinu pravu alternativu i kuću u koju želi da se vrati, donosi poseban mir. Navijački instinkt ovde vuče na strpljenje – kada god se taj povratak dogodi, Arena će ponovo imati svog ratnika koji igra srcem, a ne samo za ugovor.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
