Parker i Partizan ponovo su tema, ali ne zbog onoga što bi crno-beli voleli da rešavaju u avgustu. P0vratak Džabarija Parkera u Huventud ovog leta trenutno nije realan, što za Partizan znači da ostaje bez najjednostavnijeg scenarija koji je prošle sezone makar delimično olakšao situaciju. Nije poenta samo u jednom imenu i jednom ugovoru. Poenta je u tome da ovakve priče umeju da progutaju i novac i vreme, a kraj prelaznog roka nije prostor u kom ozbiljan klub voli da improvizuje.
Badalona više ne deluje kao plan za ovo leto
Ljudi bliski Huventudu prenose da Parkerov povratak u Badalonu ovog leta nije u planovima kluba. Kao dodatni signal navodi se i gostovanje Đordija Martija u podkastu “Sobre la Bocina”, gde je poručeno da Amerikanac trenutno nije opcija za katalonski tim.
To samo po sebi možda još ne zatvara vrata zauvek, ali za Partizan menja ton cele priče. Prošle sezone je pozajmica u Huventud bila praktično, ako ne idealno, onda bar funkcionalno rešenje. Igrač je bio u sredini koja mu je odgovarala, a crno-beli su dobili makar deo finansijskog rasterećenja. Sada taj put, bar prema ovom izvoru, više ne izgleda otvoren.
Bitno je i to što je Huventud u međuvremenu dodatno popunio roster angažovanjem Bugija Elisa. Ostalo je još jedno mesto za američkog košarkaša, ali prema dostavljenim navodima nema signala da je Parker prvi izbor za tu poziciju. Drugim rečima, priča nije mrtva zauvek, ali za leto više ne deluje kao realan plan.
Problem nije samo plata, nego prostor koji ovaj slučaj zauzima
Ako je tačan podatak da Parkerova garantovana plata za narednu sezonu iznosi 3.000.000 evra, onda je jasno zašto ovo nije sporedna tema. To nije samo skup ugovor. To je stavka koja utiče na fleksibilnost kluba, na dalje poteze u rosteru i na način na koji Partizan zatvara leto.
Ali novac je samo prvi sloj. Drugi je možda i nezgodniji: nejasan sportski plan. Ako klub računa da će ponoviti model od prošle godine, a taj model u međuvremenu prestane da bude realan, onda se ne gubi samo finansijska olakšica. Gubi se i vreme za traženje drugog rešenja. A upravo je vreme u prelaznom roku često ono što razdvaja planski potez od kasnog krpljenja.
Partizan je ovakve situacije već viđao: na papiru postoji izlaz, pa se onda ispostavi da je izlaz zavisio od dobre volje druge strane, tržišta i tajminga koji nije pod kontrolom crno-belih. U takvim pričama problem retko bude samo igrač. Problem bude kad klub ostane bez rezervne varijante.
Nije katastrofa ako postoji plan B
Vrata za Parkerov povratak u Badalonu nisu potpuno zatvorena i mogla bi ponovo da se otvore ako se tokom sezone promeni situacija u Huventudu. To jeste korisna napomena, ali Partizan ne može da vodi leto kao da čeka tuđu nevolju ili kasni zaokret. Ozbiljan klub mora da rešava svoje pitanje dok još može da bira, a ne kad mu tržište ostavi samo ono što nije želeo.
Zato ova priča nije važna samo zbog Parkera. Važna je zato što proverava koliko Partizan zaista kontroliše svoj roster i troškove. Ako postoji drugi klub spreman da preuzme deo ugovora ili drugačiji model dogovora, onda problem ostaje težak, ali upravljiv. Ako takav plan ne postoji, onda Parker nije prava dijagnoza. Prava dijagnoza je da je Partizan opet previše nade položio u najlakši izlaz.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
