Krunić pred revanš sa Tobolom nije doneo veliku najavu, nego upravo ono što Partizanu u ovakvim evropskim večerima najviše treba — meru. Crno-beli su otputovali u Kostanaj sa lepih 3:0 iz Beograda, ali golman Partizana nije pokušao da od tri evropske pobede i tri meča bez primljenog gola napravi dokaz da je posao završen. Naprotiv, poruka je bila jednostavna: lepo izgleda, ali ne znači mnogo ako koncentracija padne baš onda kada semafor deluje najmirnije.
To je, iskreno, zdraviji ton od svake prerane priče o sledećem rivalu.
Tri evropske nule prijaju, ali ništa ne garantuju
Na pitanje o tri utakmice u Evropi bez primljenog gola, Krunić je reagovao bez euforije: “Ne znači to ništa. Lepa je stvar, ali tek je početak. Bitno je da smo pobedili sve tri evropske utakmice i da nastavimo da idemo u tom smeru”.
Ta rečenica vredi više nego što na prvi pogled izgleda. Partizan je previše puta znao da jednu dobru seriju pročita kao potvrdu da je sve pod kontrolom. A zapravo nije. Zato je dobro što baš golman, čovek koji najbolje vidi koliko jedna loša procena ili jedan pad fokusa mogu da promene tok meča, odbija da statistiku pretvori u uspavanku.
Taj detalj je važan i zbog samog konteksta revanša. Gostovanje u Kazahstanu nije običan put, već atipičan evropski izlazak sa vremenskom razlikom, privikavanjem i stadionom koji će biti dobro popunjen. Navijači Tobola očigledno veruju da još imaju šansu. Partizan zato nema luksuz da veruje manje u ozbiljnost utakmice nego domaćin.
Beogradski meč jeste merilo, ali ne i plafon
Krunić je prvi susret sa Tobolom ocenio kao najbolji Partizanov meč od početka sezone: “Po mom mišljenju, jeste. Bilo je i pre toga dobrih utakmica, ali mislim da smo konkretno tu odigrali svih 90 minuta onako kako treba, maksimalno skoncentrisani, što je na kraju rezultat i pokazao.”
Tu je bitna jedna stvar: on ne govori samo o rezultatu, nego o 90 minuta koncentracije. To je suština. Nije Partizanu najveći problem da ponekad odigra dobro poluvreme ili dobar sat fudbala. Prava muka nastaje kada padne ritam, kada se otvori nekoliko praznih minuta i kada protivnik dobije dah ni iz čega.
Zato je važno što Krunić ne staje na pohvali. On odmah dodaje da tim ima prostora da ide “na mnogo veći” nivo i da napreduje. Ovo jeste dobar znak. Nije dokaz da je problem rešen. Navijači Partizana umeju da se zalete posle jedne ozbiljne evropske partije, ali ova ekipa je još premlada i previše nedovršena da bi joj jedan dobar rezultat bio konačan sertifikat stabilnosti.
Kostanaj traži disciplinu, ne maštanje o sledećem koraku
Možda je i najvažniji deo Krunićeve izjave bio onaj koji se tiče fokusa. I pored visokih 3:0, golman crno-belih ne ostavlja prostor za preskakanje koraka: “Ja mislim da možemo i da moramo da se fokusiramo samo na utakmicu u četvrtak. To je prvi sledeći korak i nije još ništa gotovo, ali samo maksimalan fokus i to je to.”
To zvuči kao klasična sportska fraza, ali za Partizan nije fraza. To je potreba. Klub iz Humske u ovom trenutku nema tim koji sme da kalkuliše sa intenzitetom, niti sastav koji može sebi da dozvoli da glavom ode nedelju dana unapred. Ako je prvi meč bio najbolji u sezoni, revanš je prilika da se proveri da li je to početak standarda ili samo jedno jako veče.
Pun stadion, drugačiji uslovi i rival koji nema šta da čuva obično izvuku istinu brže nego domaći teren. Upravo zato Krunićeva smirenost deluje važnije od same izjave. Deluje kao poruka da Partizan zna gde je trenutno: u dobroj poziciji, ali ne i na mestu sa kog može da se gleda preko sledeće prepreke.
Ako crno-beli u Kostanaju ponove onih 90 minuta pune koncentracije o kojima Krunić govori, onda 3:0 iz Beograda neće biti samo lepa zaliha, nego znak da ekipa polako uči kako se evropski posao privodi kraju. A to je za Partizan, u ovom trenutku, vrednije od svake prerane priče o onome što dolazi posle.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
