Ilić pred Tobol: Partizan nema luksuz da misli na Hetafe

Partizan u Kazahstan ne nosi samo 3:0 iz Beograda, već i iskušenje koje u Humskoj ume skupo da košta: osećaj da je posao završen pre nego što zaista bude završen. Zato je ono što je Ilić pred Tobol poručio važnije od klasične trenerske opreznosti. Šef struke crno-belih ne beži od dobre slike iz prvog meča, ali vrlo jasno podvlači da Partizan nema pravo da preskače korake i da misli o Getafeu dok revanš nije odrađen kako treba.

To nije prazna fraza za kamere. To je, zapravo, prilično tačna dijagnoza ove ekipe.

Poruka koja vredi više od beogradskih 3:0

Prednost od tri gola zvuči komforno, ali Ilić nije pokušao da je proda kao garanciju. Naprotiv. Njegova poruka da je rezultat iz prvog meča bio “previsok” dovoljno govori kako trener vidi revanš u Kostanaju. Tobol je, kako je naglasio, domaćinska ekipa koja retko gubi na svom terenu, a Partizan na taj ispit stiže posle puta od skoro šest sati, zbog čega je i krenuo ranije.

Tu nema ničeg spektakularnog, ali ima zdrave logike. Partizan već godinama previše lako upada u zamku da dobar rezultat proglasi za završenu priču. U Evropi se takve stvari obično ne kažnjavaju odmah samo kada protivnik nema snage ili kvaliteta da ih naplati. Ilić zato i ne želi da hrani priču o plej-ofu pre vremena.

“Nemamo pravo da razmišljamo o Hetafeu”, rekao je trener crno-belih i dodao suštinu: “Partizan jedino kroz maksimalnu ozbiljnost i kroz određeni intenzitet igara može da parira svim ovim klubovima, pa tako i Tobolu.”

To je možda i najvažnija rečenica pred put. Ne zato što zvuči strogo, nego zato što priznaje realnost. Ovaj Partizan još nije tim koji može da pobeđuje na pola gasa i da usput rešava probleme. Ako hoće prolaz, mora da ga zasluži još jednom ozbiljnom utakmicom.

Mlad tim koji još poklanja previše

Brojke iz kvalifikacija za sada izgledaju dobro: tri pobede i gol-razlika 8:0. To jeste signal da se ekipa diže, ali nije dokaz da je mehanizam stabilan. Ilić ni to ne pokušava da sakrije. Govorio je otvoreno o detaljima koji mu smetaju, pre svega o greškama u odbrani i manjku mirnoće u trenucima kada utakmica traži kontrolu.

Tu je i deo priče koji navijači vrlo dobro prepoznaju. Nije problem što mlad tim greši. Problem je kada protivniku i dalje poklanja šanse “ni iz čega”, čak i u utakmicama koje na semaforu deluju čisto. Partizan je, prema Ilićevim rečima, već bio kažnjavan u domaćem prvenstvu baš zbog takvih propusta. To znači da opomena nije teorijska, nego sasvim konkretna.

Na sve to dolaze i kadrovski limiti. U Kazahstanu neće biti Ognjena Ugrešića zbog povrede prednje lože, niti Milana Aleksića, koji se muči sa bolom u tetivi i ostaje na individualnom radu. Sa druge strane, Brazilac Že je među putnicima i mogao bi da bude u konkurenciji, iako još vuče bolan udarac u koleno iz meča protiv Mačve.

Drugim rečima, Partizan ide na revanš sa lepom zalihom, ali ne i bez tema koje traže pažnju. Jul u Partizanu često zvuči bolje nego septembar. Zato je važnije kako crno-beli izgledaju između dva dobra talasa igre nego sama računica iz prvog meča.

Prolaz je cilj, ali takmičarska disciplina je prava tema

Ako je prvi meč protiv Tobola bio najuređenije Partizanovo izdanje u sezoni, onda je revanš prilika da se vidi koliko ta slika ima dubinu. Ilić ne traži savršenstvo, što je i normalno za ovako mlad sastav. Ali traži ono bez čega Partizan nema ozbiljnu evropsku budućnost: disciplinu, intenzitet i koncentraciju kroz celu utakmicu.

Zato ovaj revanš nije samo formalnost na putu ka sledećem protivniku. On je test zrelosti. Možeš da prođeš dalje i sa prosečnijim izdanjem, ali to ne znači da si rešio problem. Možeš i da pobediš, a da ti u igri ostanu pukotine koje će kasnije doći na naplatu. Nema potrebe da se od jedne pobede pravi epopeja, kao što nema potrebe ni da se dobra prilika banalizuje.

Za Partizan bi idealan scenario bio jasan: još jedna pobeda, još jedan čist evropski nastup i što manje onih minuta u kojima protivnik dobije razlog da veruje da se meč lomi. Tek tada priča o Getafeu ima težinu. Sve pre toga bilo bi klasično preskakanje stepenika, a Partizan je takve stvari već plaćao skupo.

Ako crno-beli u Kostanaju ponove ozbiljnost iz prve utakmice i smanje prazne minute u kojima sami unose nervozu, Ilić će dobiti više od prolaza. Dobiće potvrdu da ovaj tim ume da sluša utakmicu. A za Partizan je to, bar u ovom trenutku, važnije od svake priče o sledećem rivalu.