Kompletna kontrola crno-belih na gostovanju kod Virtusa otkriva i snagu tima i jednu upornu slabost
Piše: Volimpartizan.rs
Miroslav Berić retko preteruje u jednom ili drugom smeru, i upravo zato mu verujem kad kaže da je Partizan u Bolonji pružio igru sa potpunom kontrolom od prvog do poslednjeg minuta. Gledao sam taj meč i došao do istog zaključka — ovo je bila jedna od najzrelijih partija crno-belih u ovoj evroligaškoj sezoni. Ali Berić je uočio i nešto što bih inače možda pustio da mi promakne u euforiji dobre pobede: Bruno Fernando ponovo pravi iste greške, i počinje da liči na igrača čiji su nam ispadi već jednom zadavali glavobolje.
Hajde redom — jer ova utakmica zaslužuje i pohvalu i upozorenje.
Penjarojino čitanje igre u Bolonji
Berić je istakao nešto što se lako previdi kad gledaš širi tok meča: Penjarojine izmene su bile hirurški precizne. Trener nije čekao da neko napravi tri greške zaredom — reagovao je na prvu promenu energije. Promenio je Sterlinga Brauna u momentu kad je osetio da nešto nije kako treba.
I onda dolazi fascinantan detalj. Braun statistički nije bio posebno upadljiv — ali Partizan je bio na plus 16 dok je on bio na parketu. Ta brojka nije slučajnost. To je igrač koji za mnoge ipak radi neke nevidljive stvari — pozicionira se, konačno pomaže u odbrani, drži strukturu. Berić je to primetio, i u pravu je.
Ali pravo pitanje je: koliko trenera u Evroligi ima hrabrost da promeni igrača koji timu donosi +16 jer oseća da nešto treba da se promeni? Penjaroja ima. I to je možda najbitnija stvar koju sam video u ovoj utakmici.
Bongina “doktorska disertacija” i liderstvo Džonsa u dresu Partizana
Berić je za Bongu upotrebio izraz “doktorska disertacija na svim poljima.” Snažne reči — ali opravdane. Bonga je bio svuda. Skok, odbrana, tranzicija, prisustvo na oba kraja terena. Tip utakmice posle koje ne možeš da nađeš rupu u učinku.
A onda Karlik Džons. Čovek se vratio iz povrede i ponovo preuzeo ono što najbolje radi — vodio je tim kad je bilo najtesnije. Berić kaže “preuzeo lidersku poziciju.” Nije preterao.
I tu je kontrast koji ovu analizu čini posebno oštrom. Na jednoj strani imaš Bongu i Džonsa koji su utakmicu kontrolisali sa zrelošću i predanošću. Na drugoj imaš igrača koji je tu zrelost aktivno potkopavao.
Fernando kao novi Tajrik Džons — paralela Partizanove košarke koju Berić s pravom povlači
Evo gde Berićeva analiza postaje zaista vredna. On ne kaže samo da je Fernando igrao loše — kaže da Fernando PONAVLJA obrazac koji smo već videli kod Tajrika Džonsa. Igrač koji ima kvalitet, koji uđe u seriju dobrih utakmica, i onda sam sebi stane na put nepotrebnom nervozom.
Lako prepoznajem ovaj tip igrača. Talenat nikada nije bio problem. Koncentracija i emocionalna kontrola — to je problem. I Berić je potpuno u pravu kad kaže da to “ne sme više da radi.”
Fernando unosi nervozu ne samo sebi, nego celom timu. A sinoć — i samom treneru. Penjaroja je dobio tehničku grešku reagujući na Fernandovu nervozu. Zamislite to: trener koji je ceo meč kontrolisao ritam, koji je pravio savršene izmene, koji je držao ekipu fokusiranom — taj isti trener gubi živce jer njegov igrač ne može da kontroliše sopstvene. Berić je pomenuo i epizodu u Milanu gde je Fernando dobio dve tehničke. Ovo nije incident — ovo je obrazac.
Partizan je pobedio uprkos Fernandu, ali to neće uvek moći
I tu dolazimo do suštine. Berić kaže: Partizan je pokazao da može da pobedi i bez Fernanda na teškom gostovanju. To je ohrabrujuće, i slažem se potpuno. Ali postoji razlika između “možemo bez njega u Bolonji” i “možemo bez njega uvek.”
Osetkovski koji ubaci trojku kad treba, Džekiri koji pogodi preko Smailagića uz faul — to su momenti koji su popunili prazninu. Ali ta praznina ne bi ni trebalo da postoji. Fernando ima kvalitet da bude jedan od najkorisnijih igrača na rosteru. Umesto toga, diskusija o njemu posle sjajne timske pobede svodi se na to da li može da se kontroliše.
Berić je sinoćnji meč raščlanio pošteno — dao je pohvale gde su zaslužene i upozorenje gde je potrebno. Slažem se sa njim gotovo u potpunosti, ali ostaje mi jedno pitanje na koje nemam čist odgovor: šta se radi sa igračem koji ima Fernandov talenat ali i Fernandov temperament? Navijači koji su pratili sagu sa Tajrikom iz prve ruke znaju kako se ta priča završila — zanima me da li misle da je ovaj put drugačije, ili gledamo ponovo isti film sa drugim glumcem?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
