Zašto Karlik Džons znači više za Partizan nego što brojke pokazuju
Piše: Volimpartizan.rs
Retko se desi da igrač koji se tek vratio od teške povrede, u gostima, u završnici utakmice koja visi na koncu — preuzme loptu i kaže timu: ja vodim. Karlik Džons je sinoć u Bolonji uradio upravo to. I onda, pred kamerama, rekao nešto što Partizan nije čuo dovoljno često poslednjih godina: volim ovaj klub i voleo bih da ostanem.
Devetnaest poena, tri asistencije, dve ukradene lopte i onaj osećaj da ekipa ima nekoga ko u najtežem momentu ne traži izlaz, već traži loptu. Posle meseci oporavka, posle frustracije što nije mogao da bude tu za saigrače, Džons se vratio i odigrao kao da nikada nije ni otišao. Ali ono što me je najviše pogodilo nisu bile brojke — bila je to rečenica koju je izgovorio posle meča.
Reči Karlika Džonsa koje Partizan ne sme da ignoriše
Džons je sinoć pričao o pobedi nad Virtusom onako kako pričaju igrači kojima je stvarno stalo. Nije isticao sebe — govorio je o Pokuu koji je ukrao loptu u ključnom momentu, o Sterlingu, o timskoj hemiji. Čovek koji je rešio završnicu serijom poena stavio je saigrače ispred sebe. To nije PR obuka. To je karakter.
A onda je došlo pitanje o ugovoru. I tu je Karlik bio iskren na način koji me istovremeno obradovao i zabrinuo.
Rekao je da voli Partizan. Da oseća poštovanje i ljubav. Da bi voleo da bude tu. Ali dodao je i ono što svaki profesionalac mora da doda — da je to stvar dogovora između uprave i njegovog agenta.
Ta poslednja rečenica je ključna. Jer Karlik Džons je upravo dao Partizanu najjasniji mogući signal. Lopta je sada na strani kluba.
Šta je Partizan izgubio dok Karlika Džonsa nije bilo
Prateći sportiste u crno-belom, razvijete osećaj za to kada tim ima lidera, a kada ima samo dobre igrače. Karlik Džons je lider. Dok je bio van terena, Partizan je imao utakmice u kojima se videlo da niko ne želi da preuzme odgovornost u poslednjim minutima. Nisu nedostajali samo njegovi poeni — nedostajala je njegova prisutnost, taj nevidljivi signal saigračima da je neko tu ko će podneti teret kad bude najteže.
Sinoć u Bolonji se to videlo kristalno jasno. Virtus je napravio nalet, publika u Italiji se digla, utakmica je bila izjednačena — i Džons je jednostavno preuzeo. Bez panike, bez forsiranja. Polaganje ovde, šut tamo, ukradena lopta u odbrani. Meč završen. I to od igrača koji sam kaže da nije ni blizu onog nivoa gde želi da bude.
Ako ovo nije blizu — šta tek sledi kada se potpuno vrati?
Obrazac koji mora da se prekine
Evo šta me brine. Partizan ima istoriju — i to ne tako davnu — puštanja igrača koji su hteli da ostanu. Bilo zbog kasnog reagovanja, bilo zbog finansijskih kalkulacija, bilo zbog čiste neorganizovanosti. Igrač izrazi želju, pregovori se razvlače, pojavi se ponuda sa strane, i onda se klub čudi što je otišao.
Karlik Džons je reprezentativac Južnog Sudana, igrač koji je pokazao da može da igra na najvišem evropskom nivou, čovek koji ima tržišnu vrednost. Neće čekati zauvek. Niti bi trebalo da čeka.
Kada igrač ovog kalibra javno kaže da voli vaš klub — ne čekate leto da vidite šta će biti. Reagujete. Sednete za sto. Pokažete mu da su poštovanje i ljubav koje pominje obostrani.
Zašto je Karlik Džons vrsta igrača koja se ne zamenjuje
Moderna košarka je postala tržište gde se rosteri raspadaju i sklapaju svake sezone. Igrači dolaze, igraju godinu, odlaze. Malo ko se veže za sredinu. Još manje njih to javno kaže.
Džons je anomalija. Čovek koji javno izražava emociju prema klubu u eri kada je to gotovo nestalo iz profesionalnog sporta. I to ne posle titule ili trofeja — posle sezone u kojoj je mesecima bio van terena, u kojoj je gledao sa strane i, kako sam kaže, svaki dan sebi govorio koliko mu je teško što nije tu za tim.
Takav igrač se ne zamenjuje transferom. Možete dovesti nekoga sa sličnom statistikom. Nećete dovesti nekoga sa istim karakterom.
Jednu stvar ne mogu da razrešim, i vraćam se na nju otkako sam sinoć čuo Karlikove reči. On je rekao sve što navijač može da poželi da čuje — ali jesmo li mi, kao klub, spremni da to uzvratimo? Neki Partizanovi navijači koji prate košarku duže i detaljnije od mene možda imaju bolji uvid u to kako uprava reaguje na ovakve situacije. Ja znam samo jedno: ako pustimo čoveka koji nas je izabrao, koji nas je javno izabrao, onda zaslužujemo svaku prazninu koja ostane posle njega. Karlik je svoj deo rekao. Red je na Partizan.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
