Pobeda 86:84 u Minhenu, preokret sa minus 13, treća uzastopna evroligaška pobeda i savršen učinak 3-0 na startu sezone — sve je to Partizan zaslužio u punoj meri. Ali postoji jedan broj koji se ne sme zagubiti u euforiji: odnos slobodnih bacanja 28:14 u korist domaćina. Taj broj nije statistički šum. To je priča za sebe.
Nekadašnji košarkaš i funkcioner Partizana Miroslav Berić bio je jasan u oceni date za TV Nova S, i slažem se s njim bez rezerve.
Broj koji ne traži interpretaciju
Berić nije bio emotivan bez pokrića. Govorio je konkretno: “Nismo pobedili samo Bajern, nego i sudije. Tendenciozno suđenje je blaga reč, jer ovo je bio pokušaj perfidnog otimanja pobede.”
Odnos slobodnih bacanja 28:14 — a pre Karlikovog dodatnog bacanja čak 28:11 — nije moguće objasniti razlikom u agresivnosti igre. Bajern nije igrao balet, a Partizan ragbi. Partizan je u četvrtoj četvrtini odigrao možda najkompletniji period košarke ove sezone — 29 poena, karakterna serija, prava navijačka košarka. I pored svega toga, razlika u bacanjima je bila tolika da se nije mogla pripisati stilu igre, nego nečem drugom.
Berić je naveo i konkretne primere: kontakti tela koji se sude Vašingtonu, a ne sude se Karliku, četvrti faul Kevarijusu Hejesu u situaciji u kojoj je Vašington tražio duel, a ne on. “Baš zato hoću da naglasim da ovo nikad nisam video u novoj Evroligi, otkako igra Partizan, ovako tendenciozno suđenje” — rekao je Berić, i taj sud nije preterivanje. To je ocena čoveka koji košarku gleda decenijama i koji ne pravi dramu od svake sporne odluke.
Pobeda koja dobija na težini upravo zbog toga
Da je Partizan izgubio tu utakmicu, te sudijske odluke bile bi priča koja traje dugo. Pošto je pobedio — i to uverljivo u završnici — ta priča postaje kontekst, ne alibi. A kontekst kaže: crno-beli su dobili utakmicu u kojoj im nisu pomogli ni domaći teren, ni zvižduk.
Berić je naglasio i ono što je suštinski važno: “Kada dobiješ ovakvu utakmicu, uz sve ove okolnosti, moraš da budeš srećan.” Tačno. Ova pobeda ima karakter koji nije moguće lažirati. Tim koji gubi 13, koji igra uz hladni dvoredni odnos slobodnih bacanja, koji mora da uzme utakmicu sam — i uzme je — jeste tim koji ima nešto čvrsto u sebi.
Pajolina trojka u momentu kada je serija 5-0 mogla da se zaustavi, zatvaranje utakmice u poslednjim posedima, odgovornost u ključnim trenucima — sve to govori o karakteru ekipe, a ne samo o kvalitetu.
Euforija da, ali uz jasnu meru
Berić je bio pažljiv: “Sada je nebo granica, iako je ovo tek početak i ne treba ulaziti u euforiju.” I tu je u pravu po drugi put te večeri. Tri pobede u tri kola Evrolige su odličan signal, ali nisu dokaz da je sve rešeno i da Partizan može da se oprosti od svake buduće dileme.
Ono što jeste dokaz — i to vredan pažnje — je da ovaj tim, kako Berić kaže, ne ulazi ni protiv koga sa dozom predavanja. To je fundament bez kojeg ne može ništa drugo.
Pobeda u Minhenu će biti zapamćena. Ne samo zato što je Bajern savladan sa minus 13 u zalihama, nego zato što je savladan uz sve što je te večeri stajalo nasuprot crno-belih. I kada se sezona jednog dana bude gledala unazad, taj detalj neće biti zaboravljen.
