ANALIZA POJAČANJA PARTIZANA: Kako su se pokazali Gomeš, Menig, Pantić, Holender, Saničanin i Miletić?

Jeste da nije kraj sezone i da je završen tek prvi deo sezone, ali već sada na osnovu nešto više od 30 odigranih utakmica možemo da iznesemo utiske o pojačanjima Partizana.

Aleksandar Stanojević je pred rukovodioce izneo spisak želja, a oni su mu doveli šestoricu novajlija. Dakle, malo više od pola tima…

Kada se uzme u obzir opšti utisak može se reći da su crno-beli sa svim pojačanjima – pogodili. Od Rikarda Gomeša, preko Danila Pantića sve do Siniše Saničanina.

Nećemo previše da dužimo, već ćemo se potruditi da seciramo šta je to sve Partizan dobio od leta do danas…

Rikardo Gomeš – ocena 5.

Kada neko postigne 22 gola uz sedam asistencija na 32 utakmice, a pri tome je došao kao slobodan fudbaler kako ga drugačije oceniti nego maksimalnom ocenom?!

Napadač sa Zelenortskih ostrva je već na samom startu sezone protiv Vojvodine i Proletera nagovestio da će biti još bolji nego u prvom mandatu.

I tada je Gomeš blistao, pa je za velike novce otišao u arapski svet gde je zaradio novac, ali nije bio srećan. Zbog toga je odbio i neke daleko unosnije ponude od one Partizanove samo kako bi se vratio na mesto uspeha.

Znali su to čelnici kluba da cene i u svakom mogućem javnom nastupu su pohvalili gest robusnog špica što i jeste za pohvalu.

Nema baš puno stranca koji kada jednom odu ponovo se vraćaju u domaći fudbal. Tu je negde uz rame Gomešu i Ričmond Boaći koji se iz Kine vratio u Zvezdu, ali je on bio debelo plaćen, a i u tom drugom mandatu nije bio tako uspešan…

No, da se vratimo na prvu vedetu Partizana koja nije doprinosila samo golovima već i mentorstvom na terenu i van njega novim crno-belim biserima – Marku Milovanoviću i Samedu Baždaru.

Istina, može 30-godišnjem napadaču da se zameri na sebičluku u pojedinim situacijama, ali Gomeš nenormalno mnogo donosi trenutnom lideru na tabeli Super lige Srbije.

Sve u svemu – pun pogodak Partizana.

Siniša Saničanin – ocena 3,5.

Povratkom Svetozara Markovića u Olimpijakos ostala je velika rupa u odbrani Partizana koji je reagovao i kao slobodnog igrača doveo Sinišu Saničanina.

Veliki plus reprezentativcu Bosne i Hercegovine je to što igra levom nogom, a poznato je koliki je to deficit u modernom fudbalu…

Imao je Stanojević ideju da promoviše Partizan još na pripremama u formaciju 3-5-2, ali tada nije imao ni dovoljnu širinu (čitaj: Nemanju Miletića), a ni vremena da uigra ekipu.

Istina, videli smo takvu postavku u finišu jesenjeg dela sezone, a baš se Saničanin ističe u takvoj igre gde akcije kreću iz poslednje linije.

Veoma dobro igra sa loptom stameni štoper što mu je velika prednost, kao i skok igra. Ali, u pojedinim mečevima je pokazao i veliku manu – brzinu, odnosno odsustvo iste.

Nije Saničanin uspevao, naročito u evropskim duelima, da se nosi sa daleko kvalitetnijim rivalima. Imao je i neke veoma uočljive greške.

Sećamo se svi one protiv Sočija, kada je dopustio protivniku da podeli pas u petercu što je rezultiralo golom za rusku ekipu, koja je mogla da košta crno-bele daljeg plasmana u Evropi, ali nije.

Zbog tog i sličnih kikseva, Saničaninu ide ocena 3,5, mada je vrlo lako mogao da dobije barem pola boda više…

Filip Holender – ocena 2,5.

Dolaskom Rikarda Gomeša Holender je trebao da bude pomeren na krilne pozicije koje su mu prirodne, ali je igrom slučajeva tamo bio daleko gori nego kao centralni napadač.

Iako je već godinu dana u Partizanu, on je zvanično ovog leta otkupljen od Lugana za 450.000 evra nakon uspešne pozajmice za koju je plaćeno 50.000 evra.

Još od povratka sa Evropskog prvenstva gde nije igrao (mada se to očekivalo, i to baš u kancelarijama Partizana) Holender se mučio sa formom.

Ideja je bila da mađarski reprezentivac dobrim parijama na EP nakalemi uspešnu polusezonu i potom bude prodat za milionski iznos, ali od toga nije bilo ništa.

Holender se mučio i sa povredama, manjkom samopouzdanja i paklenom konkurencijom na krilima gde su Lazar Marković, Danilo Pantić, Nikola Terzić, Nemanja Jović i pridošlica Kvinsi Menig.

Na kraju je Holender uspeo da skupi čak 24 utakmice na kojima je postigao tri gola, ali nijedan nije bio od velikog značaja za nekoga ko je došao sa epitetom pojačanja.

Danilo Pantić – ocena 4.

Raskrstio je Pantić sa Čelsijem i utisak je da je konačno odahnuo. Ne mora više da se seljaka po pozajmicama i ima tu mirnoću i stabičnost da je u jednoj sredini koja mu potpuno veruje i traži da preuzme odgovornost.

Sjajan je bio Pantić na početku sezone u evropskim kvalifikacijama gde je sa pozicije levog krila pravio ogromne probleme Dunajskoj Stredi, Sočiju i Santa Klari.

Verovatno su mu to bile ponajbolje partije u sezoni pre nego što su i njega snašle povrede.

Ispao je Pantić iz ritma onda kada je možda bio i najpotrebniji crno-belima. No, po povratku na teren je ponovo pomeren na mesto “desetke”, ali je i tada bilo vidljivo da je bolji na levom krilu.

Bez obzira na to Stanojević ima veliko poverenje u Pantića za koga tvrdi da ima potencijal za “lige petice” i od koga želi da izvuče maksimum.

Utisak je da je trener crno-belih u pravu. Kada je na 100 odsto Pantić zaista deluje kao veoma ozbiljan igrač što dokazuju i četiri postignuta gola uz isto toliko asistencija ove sezone.

A deluje da će Pantić nakon zimskih priprema ponovo biti onaj stari zbog koga je Čelsi uostalom i reagovao i preselio ga na “Stamford Bridž”.

Nemanja Miletić – ocena 3.

Povratnik iz Saudijske Arabije je kasno stigao u redove Partizana koji je već izgradio štoperski tandem Igor Vujačić – Siniša Saničanin.

Kako je sezona odmicala i kako su dolazili na red evropski mečevi, tako je i Miletić dobijao šansu i to na svom prirodnom mestu – štopera.

U prvom mandatu u Humskoj je više igrao na poziciji desnog beka, mada kako su to Marko Živković i Aleksandar Miljković, nije ni bilo realno da tu nastavi da igra.

A sve što je do sada odigrao popularni “Ćelavi” je bilo solidno, stabilno, smireno, korektno, ali ne i više od toga.

Utisak je da Miletiću tek treba da prođe pripreme, podigne fizičku spremu, navikne se na zahteve Stanojevića i na proleće izbori još značajniju ulogu i minutažu u crno-belom dresu

Kvinsi Menig – ocena 4.

Kada je došao Holanđanin delovalo je kao da je “pao sa neba”. Najpre, ogromna je razlika u onome što je igrao u Tventeu i sada u Partizanu.

Drugo, kvalitet terena u zemlji lala i klompi ne može da se poredi sa ovdašnjim terenima pošto tako do izražaja dolazi glavni adut Meniga – brzina.

Nije dobro počeo Menig u Beogradu. Često je bio nevidljiv na terenu, indolentan, a čak i kada su mu se ukazivale šanse on bi ih mašio…

Čak mu je javno jednom prilikom i sportski direktor Ivica Iliev zamerio na tome što nema dovoljno oštrine u poslednjoj trećini terena.

I baš od tada, Holanđanin je u velikom usponu forme. Nagovestio je to partijom protiv Anortozisa, a nastavio izdanjima protiv Spartaka, da bi kulminacija usledila u finišu polusezone.

Blistao je Menig na mečevima protiv Vojvodine, Voždovca, Novog Pazara, Metalca i Kolubare kada je na pet utakmica postigao isto toliko golova uz dve asistencije!

Dokaz da Partizan nije pogrešio kada je za njega istresao 700.000 evra i utisak je, ova pauza dolazi možda u najgorem trenutku baš za Meniga koji je počeo da igra fantastično.

Još kada prođe zimske pripreme očekuje se da Partizanova “devetka” bude barem za 30 odsto bolja i samim tim ubojitija, efikasnija i produktivnija.

I još nešto, iako igra i na levoj i na desnoj strani napada, deluje da mu desna strana nešto više odgovara.

Mada, tu ima i veću konkurenciju ponajviše u vidu kapitena Lazara Markovića koji doduše ima ponude iz Italije i Turske.

Pa ukoliko bi se desilo da Markec ode, ne mora Partizan da brine za rešenje na toj strani terena…

Suma – sumarum, deluje da su crno-beli odradili veoma dobar prelazni rok. Trenutno su prvi na tabeli, prezimili su u Evropi i pogodili manje-više sa svim fudbalerima.

Čekamo još da vidimo i novog vezistu ovog zime, dok bi svi ostali dolasci zavisili od odlazaka. Ali, Partizanu zaista nema šta puno da se zameri na transfer tržištu.

Originalni članak Meridianbetsport