Danilo Pantić proslavljajući 25. rođendan poželeo zdravlje i sreću i nastavak trijumfalnog niza s Partizanom
Danilo Pantić, u krupnom kadru uz specijalno dizajniranu crno-belu tortu (s prezimenom i brojem dresa) i horsko saigrača „danas nam je divan dan”, u utorak je, u „Zemunelu”, proslavio 25. rođendan!
I, dan kasnije, u miniintervjuu Žurnalu, otkrio šta mu je prvo, dok je uz najbliže gasio svećice, palo na pamet:
– Poželeo sam zdravlje i sreću, sebi i porodici. Zadovoljan sam čitavom situacijom, sve ostalo je dobro, na pravom putu – kuca u astal, ne skrivajući osmeh, prvotimac Parnog valjka.
Fudbalski, naročito akciji kod drugog gola Partizana protiv TSC-a dali ste poseban impuls: pokrenuli je, brzo se ubacili na desno i sjajno dodali Rikardu. Hoće li takvih bravura, „a la Barsa”, da bude i u budućnosti?
– Baš lepo! Tako i treniramo, to je način igre koji šef Stanojević voli. Brz fudbal, sa malo dodira, da se razmišlja unapred i igra iz prve, ako je to moguće u datom trenutku. Akcija s treninga, ovaj put je prošla. Najteže je igrati iz prve.
Al’ kad je samopouzdanje, produkt dominacije na domaćoj sceni, na nivou…?
– Mnogo je lakše i jednostavnije igranje u ekipi dobrog momenta i u formi. Igramo veoma dobro od starta sezone, uklopio sam se u pozitivnu energiju. Imamo odličnu atmosferu i svi se trudimo da doprinesemo uspehu. Svaki fudbaler je važan, lepo je da se oseća korisno i da je zadovoljan.
Finiš protiv Genta i meč u Bačkoj Topoli darivali su publici Daču Pantića kao na letnjim pripremama – kao na struju. Osećate li da ste uskočili u formu posle povrede i koliko možete još bolje?
– Bilo mi je teško kad sam posle dobrog početka sezone doživeo taj peh na zagrevanju protiv Sočija, ali… Osećam se odlično, blizu sam forme sa starta, kako igranje na tri fronta bude odmicalo – biću sve bolji.
Iza napadača ili po levom krilu gde ste opasniji?
– Podjednako! Generalno, trenutna pozicija mi odgovara, kao levo krilo mnogo manje vremena provodim po strani, više u sredini, što je slučaj i sa „desetkom”. Najbitnije: u odnosu na ranije osećam da sam zreliji na terenu.
Koliko je Partizanu poslednja nedelja oktobra bitna za osvajanje jesenje titule i je li već krenulo peckanje sa Miladinom Stevanovićem, Sašom Ilićem… pred nedeljni gradski derbi sa Čukaričkim?
– Nije još, ali… biće to teška utakmica: gostuje nam trećeplasirani, s veoma dobrim igračima i trenerom. Našim Saletom! Ilić će doći u Humsku da proba da se nadigrava, očekujem kvalitetan meč, sa mnogo lepih poteza i golova.
Igrajući za Partizan zatresli ste mreže 10 klubova u Srbiji, međutim, niste postigli pogodak protiv Metalca. Hoćete li to danas da promenite?
– Daću sve od sebe da postignem gol, nisam već neko vreme. Ne opterećujem se, najvažnije mi je da pobeđujemo i da igramo dobro, pogodak će da dođe sam od sebe. Videćemo, nadam se da hoću – ima ekstra motiv Danilo Pantić.
MADEN ME BAŠ IZNERVIRAO
Koliko vas je iznervirao Bobi Maden što protiv Genta nije dosudio čist faul nad vama: bila bi to idealna prilika da šutnete i slobodan udarac sa 20 metara?
– Baš me je iznervirao, osetio sam u trenutku oštar bol i udarac u predelu potkolenice i stopala. Očekivao sam faul, međutim, vidim igra se nastavlja. Ništa mi nije jasno?! Noga me boli, igra se dalje. Šta je – tu je, to je fudbal, gospodin je izgubio malo konce. Lutao je tokom celog meča, u poslednjih 20 minuta – baš. Nema veze, dešava se, imamo popravni za sedam dana, pa šta nam Bog da – živi Pantić za revanš Gentu u Belgiji.
Originalni članak Sportski žurnal
