Čekao, čekao i dočekao svojih pet minuta (toliko je srpski reprezentativac Strahinja Pavlović odigrao proteklog vikenda u pobedi Monaka na gostovaju Dižonu u Ligi 1).
Srećan, zadovoljan posle prvenstvenog debija u dresu ekipe iz Kneževine, spreman da odgovori na svako pitanje Sport Kluba, pa i na ono vezano za pozajmicu, koju su lansirali pojedini mediji („Ne znam odakle im to, meni u klubu uopšte nije pomenuto, nije kontaktiran ni moj menadžer Vukić, šanse da izguram sezonu u Monaku su veće od 80 odsto“), naoružan novom, pozitivnom energijom i samopouzdanjem.
Krećemo od onog što je čisto kao sunce, što se dogodilo, što je Pavloviću dalo snagu da se nada novim izazovima u Monaku, dakle, od utakmice u Dižonu, glavnom gradu departmana Zlatna obala, u istočnoj Francuskoj, gradu moći od 11. do 15. veka, centru umetnosti i nauke, poznatom i kao prestonici senfa. Lepo je prelistati knjige, podsetiti se nekih stvari…Znanja nikad dosta. A, Monako ga je imao dovoljno da pogotkom Kevina Folanda, letošnjeg, bogato plaćenog pojačanja, pristiglog iz Leverkuzena, savlada fenjeraša – 1:0.
„Nije bilo lako, šta je uopšte lako u francuskom šampionatu“, komentariše Pavlović, defanzivac Monaka (sedma pozicija na tabeli, 26 bodova iz 16 utakmica), za SK.
Najvažnija je pobeda Monaka?
„Uspešnu seriju od četiri uzastopna trijumfa, smenili su porazi u susretima sa Lilom, Marsejom i Lensom, zato je bilo bitno da stavimo tačku na ono što je crno, da se uspravimo i uzmemo ceo plen, kako znamo i umemo. I, prošlo je sve u najboljem redu. Obradovao sam se, naravno, kad me trener Niko Kovač, dvadesetak minuta pre kraja utakmice poslao na zagrevanje, zatim još više ustreptao kad me pozvao da mi kaže šta bi trebalo da radim na terenu, kucnuo je čas i da uđem u igru…Sjajan osećaj.“
Isplatio se dobar, vredan, uporan rad na treninzima?
„Napredovao sam iz dana u dan, podsetiću da sam pre priključivanja Monaku imao koronu, da nisam bio spreman, da sam se u početku mučio da nadoknadim propušteno, ali, kako je vreme odmicalo, postajao sam sve sigurniji. Nebo i zemlja, ako bismo poredili ono što je bilo i ono što je sad. Dostigao sam nivo koji sam priželjkivao, očekujem novu šansu. U Monaku!“
Šansa bi mogla da se pojavi sutra protiv Sent Etjena?
„U Monaku je praksa: na dan utakmice saznajemo ko će na teren, ko na klupu, ko na tribine. Voleo bih da počnem, no, mesto rezerviste je izvesnije.“
Da li vas je, možda, uznemirila nedavna informacija o pozajmici iz Monaka?
„Nimalo!“
Objašnjenje?
„Ne znam, niti me zanima ko je proturio vest, uglavnom, drugar iz Srbije me obavestio da je negde pročitao, od njega sam prvi put čuo.I, iznenadio se, priznajem. Zašto? Pa, niko iz klupskog rukovodstva ništa u tom stilu nije napomenuo ni meni, ni mom menadžeru Zvonimiru Vukiću. Uvlačenje u igru Serkl Briža? Budalaština. Letos je, takođe, to lansirano, iako sam i tada – da se Monako kojim slučajem opredelio za varijantu pozajmice – mogao da izaberem znatno jači klub. I ligu, kvalitetniju od belgijske.“
Potpuno ste okupirani Monakom?
„Razmišljam o svemu što nailazi, počev od Sent Etjena…U januaru je zgusnut raspored, šest ili sedam utakmica…Kakve su šanse da izguram sezonu u Monaku? Veće od 80 odsto! Tek sad, posle onoga što sam naučio na treninzima Monaka, sasvim je jasno, da dogodi li se da ove zime privremeno napustim Kneževinu – mada ne verujem u takav epilog – to će biti respektabilna evropska sredina. Ponoviću: moj napredak u Francuskoj je evidentan, igru sam podigao na viši nivo, jači sam, bolji nego što sam bio u Srbiji.“
Život u Monaku nije samo fudbal?
„Kako kome. Meni jeste. Slabo izlazim, ne znam ni gde bih se uputio u ovo doba korone. Ako ponekad sa Jovetićem, Folandom i Majeckim odem u restoran, na ručak…To je sve. Na snazi je i policijski čas, od 20 uveče do šest ujutro, tako da…Nešto je zanimljivo kod ove zabrane kretanja, ukoliko se u restoranu zadesite pre 20,00 i naručite jelo, dobićete ono što ste želeli i slobodno zadržati narednih sat i po u tom prostoru, niko neće praviti problem ni kad izađete. Pitaćete, kako je to moguće? Odgovor leži u posebnoj potvrdi, nju izdaje šef restorana. Potvrda je zakon“, zaključio je Strahinja Pavlović u razgovoru za Sport Klub.
Devetnaestogišnjak. Hrabar, otresit, talentovan, rečit momak. Sve vreme sveta je pred njim. Gde god bio, gde god zatekao, neka ga sreća prati!
Intervju preuzet sa portala Sport Klub
