Portalu Volimpartizan.rs pripala je još jedna velika čast.Za naš sajt o svemu pomalo, govorio je Rajko Brežančić,čovek koji je veliku većinu Grobara oduševio svojim postupkom prošle godine.O tome, kao i o svojoj karijeri, porodici i Partizanu, Rajko je rado pristao da nam priča…
Iz Holandije u Španiju.Da li ste se privikli na novu sredinu i koliko Vam Španija više donosi u igračkom smislu ?
-Ovde sam već 3 meseca,moji su stigli pre 3 nedelje navikavamo se i dalje,sve ide u najboljem redu.Španija mi donosi mnogo, pre svega što igram, a to mi je najbitnije. I opet sam ovde tako da dobre partije uvek može neko da vidi.
Sudbina fudbalera je takva i česte selidbe nisu nikakva novost.Kako se supruga i sinčić snalaze u svim tim “pakovanjima kofera” ?
-Jeste teško i naporno ali izdržavamo,i navikavamo se i dalje, pre svega Andrej je krenuo u vrtić pa smo u fazi privikavanja,al’ opet je sve lakše kad smo zajedno.Oni koji ne znaju misle da je lako, ali opet nama je sreća što je Aki i dalje mali pa ni ne oseti toliko promene.Pravo da ti kažemo jedva čekamo da se privikne na vrtić i bude sa decom jer mu je to najpotrebnije sada.
Poznato je da ste Vi DETE PARTIZANA i da ste od 2002. do 2010. nosili ders sa najdražim grbom, kako u juniorskoj tako i u seniorskoj konkurenciji.Kako iz sadašnje perspektive gledate na te godine i da li je moglo bolje i srećnije po Vas?
-Pa jeste, ceo život sam proveo u Partizanu. I opet sve što sam naučio, naučio sam u mojoj drugoj kući.A sada, da li je bilo grešaka? Bilo je naravno i nikad krivicu neću svaliti na nekog drugog. Ispalo je tako kako je i vreme ne možemo vratiti.Opet , uzeo sam titulu,igrao kvalifikacije za Ligu Šampiona,igrao Ligu Evrope…mogu da budem prezadovoljan jer mi je to značilo mnogo u karijeri.
U 27. godini, ima li želje i dalje za crno-belim dresom?
-Normalno da ima želje za crno-belim dresom, to je san svima. Ne opterećujem se,ako dođe do toga svakako da će mi biti čast da se vratim u tim gde sam proveo polovinu svog života. Jednostavno, sad sam u Španiji, evo pre neki dan sam produžio ugovor na još 2 godine, tako da sam zasad ovde, a posle ćemo videti. Ako osete ljudi u klubu da sam im potreban, i ako ja pre svega budem osetio da mogu da pomognem, onda je to najmanji problem.
Koliko uspevate da ispratite sadašnja dešavanja u Srbiji što se tiče prvenstva u fudbalu i dešavanja u njemu?
-Pratim dešavanja po portalima najčešće, pošto ovde učimo španski i nemamo našu televiziju, ali sve u svemu pratim svaku utakmicu preko neta. To je naša liga i mi bolju nemamo, ni ligu, ni igrače.
Znamo za kumove ali ih nećemo ovaj put pominjati na ovom mestu 
🙂 S kim ste još u kontaktu, ali onom pravom prijateljskom, od igrača s kojima ste igrali bilo ovde ili u Holandiji ?
–Hahaha… Tu su kumare naravno,a čujem se i sa Nemanjom Stevanovićem ( Bufonom ) Pravo da ti kažem nemam baš neki kontakt sa mnogo ljudi, jer opet sam bio u Holandiji, pa sad Španija, ali sve u svemu sa pravim prijateljima se čujem. Ne baš svakodnevno, ali se čujemo. Iz AZ se čujem sa Tankovićem, Levi Garsijom, Frajdejom…
Grobare ste “kupili” onim gestom posle utakmice u Holandiji protiv Partizana, kada ste otišli po našeg navijača i pomogli mu da se vrati u Srbiju. Koliko Vam, sa ove vremenske distance, to sada izgleda “hrabro, suludo i rizično” ?
-To što se desilo jednostavno nije ni rizično, ni opasno i čast mi je što sam pomogao Jovanu. Pomogao bih uvek, bez obzira za koji tim on navijao, ako sam u mogućnosti. To se desilo posle utakmice, bili smo kod kuće i videli da se dečko izgubio, da je daleko od kuće.Ja sam se samo stavio u njegovu kožu i sve mi je bilo jasno, seo sam u auto i otišao da pomognem koliko mogu. Čast mi je što sam ga upoznao,ostali smo prijatelji. Mi kad smo igrali protiv Vojvodine Ligu Evrope u Novom Sadu, on je došao iz Bg-a samo da me vidi. Poklonio je Akiju Partizanovu trenerku. Opet kažem, drago mi je što se vratio i što smo pomogli koliko smo mogli, najbitnije je da je stigao kućikod porodice živ i zdrav.
Na mnogim Vašim privatnim snimcima naslednik ima “dobru nogu”.i vidi se da voli loptu.Da li možemo u budućnosti očekivati još jednog Brežančića u crno-belom?
-E Akiju samo lopta treba i ništa više. U Holandiji smo imali preko 20 lopti u stanu, baš voli lopte. Bože moj, neću da ga teram ni na šta i da odlučujem čime će da se bavi. Ako odluči da igra fudbal, tu sam da ga podržim kao roditelj i kao prijatelj. Nikad se ne zna, možda istrči i on jednog dana na JNA. 😀 Bitno je da je on nama živ i zdrav.
Vaša omiljena pesma iz Grobarskog repertoara?
-Omiljena pesma mi je “Da volim crno-bele…”.
Poruka Grobarima koji Vas veoma cene i poštuju?
Poruka je da budu uz ekipu kao što su bili i sve ove godine, i kad je teško i kad nije, da pokažu koliko i kako se voli Partizan. Veliki pozdrav za sve. 🙂
Zahvaljujemo se Rajku na izdvojenom vremenu, a supruzi Goci na ustupljenim slikama. Želimo im mnogo uspeha i sportskih radosti. Rajko nam je još jednom pokazao da je veliki sportista još većeg srca.
Zabranjeno je kopiranje i preuzimanje ovog teksta bez odobrenja autora ili redakcije.
