Igrački trag koji je za sobom ostavio Zoran Savić je ogroman. Živa legenda italijanske košarke iz zlatnog doba Palakanestra, važan šraf zlatne generacije Jugoslavije iz devedesetih, as koji je igrao za oba španska velikana, Real Madrid i Barselonu, a velike stvari radio je i u dresu Virtusa iz Bolonje u vreme kada je čuveni Kinder harao evropskom košarkom.
Interesantno, karijeru je završio igrajući za ljutog gradskog rivala Fortitudo, ali je voljen i poštovan u oba kluba. Sada sportski direktor Partizan Mozzart Beta bio je gost italijanskog podkasta Sportklub, u kojem je uglavnom govorio o svojim bivšim klubovima, italijanskoj košarci, ali i sunarodniku Milošu Teodosiću i još nekim stvarima…
Pre svega – o Evroligi…
“Evroliga je verovatno najneizvesnija u istoriji. Iskreno, iznenađen sam rezultatima Olimpije, jer sam pre početka sezone verovao da su kalibar za Fajnal for. Brojne povrede, pogotovo Šildsa, skupo su koštale ekipu. Mnogo je utakmica i putovanja, pa je samim tim mnogo teško ekipama koje nemaju u rotaciji po 17-18 igrača. Virtus radi ono što se očekuje, plaćaju sada i cenu neiskustva, ali dobro igraju“, priča Savić.
Da li ovi rezultati Olimpije govore da Etore Mesina više nije nivo koji je nekada bio?
“On je ostao veran sebi i veliki je trener, ali nije lako kada ti se planovi sruše na pola sezone. Olimpija sada plaća cenu jer je najstarija u ligi, igrači su preumorni. Ali, Etore ostaje jedan od najboljih trenera Evrope“.
Na pitanje da li bi pre birao Željka Obradovića ili Etorea Mesinu, Savić nije imao dilemu:
“Obradović je osvojio više, ali obojica su dobri treneri“.
Koji je Skariolov najveći talenat?
“Zna kako da se adaptira ekipama koje vodi, mnogo je napredovao tokom poslednjih nekoliko godina. Videli smo sa reprezentacijom Španije, osvojio je sve i pobedio u najvažnijim utakmicama. Tehnički mi se jako dopada, u NBA ligi je bio da vidi košarku iz drugog ugla“.
Nedavno je rođendan slavio Đanluka Bazile…
“On mi je jedan od najdražih igrača, bio je sa mnom u Fortitudu i Barseloni. Izuzetan momak, miljenik svakog trenera“.
Šta bi Virtus iz 1998. godine – šampion Evrope u kojem su igrali Danilović, Savić, Rigodo, Skonokini, Nesterović – uradio u današnjoj Evroligi?
“Imali smo dužinu kao ekipa. Sada je mnogo više utakmica, više je timova, morate da imate i sreće sa kalendarom takmičenja, da izbegnete povrede… Partizan se mučio u određenim utakmicama koje bi se sada drugačije završile. Španci imaju teško domaće prvenstvo, oni nemaju luksuz da odmaraju najbolje igrače i zbog toga mogu da pate. Čak i u Italiji je sve veći rizik da izgubiš od, na primer, Brindizija ili Ređo Emilije“.
Koliko je važno prisustvo Miloša Teodosića na parketu?
“On ima neverovatnu viziju na parketu, razume šta se dešava na terenu čak i pre nego što se stvari dogode. Ne možete od njega da tražite da igra presing po celom terenu i da pogađa najbitnije šuteve u isto vreme. Ima neke greške, ali kada je najbitnije, on pogađa. Skariolo ga koristi vrlo dobro, daje mu odmor, tako da čuva svežim za finiš sezone“.
Da li biste ga stavili u evroligaški tim koji biste vodili?
“Da, volim igrače koji obožavaju da igraju košarku. Mnogi samo trče i skaču, on razume igru, čak i kada izgleda kao da se tek sada probudio. Može da ubaci 30 poena, ali i da promeni utakmicu u dva poteza“.
Teodosić ili Rigodo?
“Ne znam. Rigodo je bio manje talentovan, ali imao je veći kontinuitet. Uvek ste znali šta od njega možete da očekujete. Mnogo mi se sviđao kao igrač, bio je kompletan“.
Ife Lundberg se nije uklopio u igru Virtusa…
“On je igrač koji voli da postiže poene, drugačiji je od onih koji igraju za tim. Možete da ga koristite na jedan ili dva, ali treba razumeti i da mu je ovo prva godina u Virtusu, gde ako ne pružate dobre igre od početka, morate da tražite alternative. Dobar je, znam da su ga mnogi klubovi hteli“.
Ko su tri ključna igrača Virtusa?
“Šengelija, sviđa mi se Kordinije, kao i Pajola koji je dobar defanzivac. Šteta što se Belineli i Teodosić muče kada igraju zajedno zbog svojih godina, bilo bi dobro da smo mogli da ih vidimo pre koju godinu u tandemu“.
Može li Virtus do plej-ofa Evrolige?
“Ekipa rizikuje da ispašta na kraju zbog svih povreda i teške sezone na svim frontovima, ali i dalje može do osam najboljih“.
Da li pratite drugu ligu Italije?
“Slabo, nemam vremena. Ne znam ko igra u Fortitudu, znam da su izgubili u nedelju, ali ne znam od koga. Ne znam ni kakav im je finansijski status. Ponekad je bolje igrati rang ispod i graditi ekipu postepeno“.
Kakva su vaša sećanja na košarkašku 1998?
“Virtus je bio šampion Evrope, odličan potez je što je 6.000 ljudi otišlo u Barselonu. Bilo je teško takmičenje, pobedili smo Fortitudo u dva teška meča. U dobra, stara vremena Bolonja je bila prestonica evropske košarke. Utakmice? Išli smo zajedno u restorane na večere, a onda bismo se tukli na terenu… Imao sam sreće da sam živeo u Bolonji, sada imamo Beograd sa dva kluba u Evroligi, ali mi se ne sviđa to što se na teren bacaju čak i staklene flaše…“
Crvena zvezda sa Duškom Ivanovićem izgleda dobro…
“Promenili su dosta igrača, drugi će se menjati. Našli su finansije, i dalje mi izgleda neverovatno kako su mogli da potpišu Kampaca“.
Era teških centara se završila?
“Uvek ima potrebe za snažnim igračima u reketu, neki poput Šakila (O’Nila) dovoljni su ti da igraš pik’n’rol sve vreme. Uvek volim da imam centra kome mogu da dodam loptu pod koš, samo što sada više niko ne radi na tim stvarima. Sada su svi atlete, mnogo skaču, čak i u mlađim kategorijama nema više igrača koji znaju da igraju u reketu. Sada je važno da se nađe kvalitet, bez obzira kakva mu je uloga“.
Originalni članak: Mozzart sport
