Za rukometaše Partizana večerašnji meč u Portu (20.45, Arena Sport, link i na Volimpartizan.rs) nije samo drugo kolo EHF Lige šampiona. To je prvi meč u sezoni u kojem crno-beli imaju pravo da se mere sa protivnikom, a ne samo da preživljavaju iskustvo. Fikse Berlin je pre nedelju dana u Pioniru pokazao Partizanu gde mu je gornja granica u ovom rangu, a Porto večeras pokazuje nešto drugo — gde je realna zona u kojoj se crno-belima meri projekat Raula Gonzalesa.
Teško je ne primetiti da je između najave sezone i prve utakmice u Ligi šampiona nastala rupa koju sada treba popuniti igrom.
Šta se videlo u Pioniru protiv Berlina
Poraz od 33:44 nije sramota. Berlin je vicešampion Evrope, a u Beograd je došao bez Matijasa Gida u punoj snazi i bez udarnih krila. Ali +11 kod kuće protiv rivala koji je igrao sa pola alata jeste podatak koji sam po sebi govori o dve stvari.
Prva je odbrana. Primljenih 44 gola, uz dvocifreni broj odbrana golmana, znači da se tim previše puta otvorio u zoni gde se odluke donose. Druga stvar je napad koji se u tim trenucima sveo na igru „2 na 2”. Veza Joav Lumbroso — Tobijas Vagner radi i to je glavna karakteristika ovog Partizana, ali čim je Berlin skupio sredinu, crno-beli su udarili u zid. Krila nisu dobila loptu, tranzicije skoro da nije bilo, lakih golova još manje.
Nije problem što je Berlin bolji tim. Problem je što Partizan nije bio ni blizu svog maksimuma, a delovao je i pomalo impresioniran.
Porto nije Vesprem, ali nije ni zgodan domaćin
Zmajevi su izgubili primat u Portugaliji poslednje tri godine, otkako Sporting, predvođen braćom Kosta — Martimom i Fransiskom Kikom — suvereno vlada domaćom scenom. Ne pršti od zvezda, najbolji portugalski rukometaši ne nose plavo-beli dres. Ali to je kompaktan tim koji godinama igra u skoro istom sastavu i koji na svom terenu ume da bude klasična „domaćica”. Vesprem im je prošle nedelje slomio otpor tek u nastavku, pošto je prvih 30 minuta imao ozbiljne probleme.
Rekli bismo da je Porto za nijansu jači od Partizana, ali svakako nije druga dimenzija kakve su Berlin i Vesprem. Zato je ovo meč u kojem se ne traži izgovor, već odgovor. Ako projekat Gonzalesa ima smisla u ovom rangu, večeras se to mora videti u konkretnim minutima, a ne u brošuri o transferima.
Gde Gonzales još traži rešenja
Španski trener sa ovim sastavom radi manje od dva meseca, a većini igrača je njegov sistem sasvim nov. To se u Pioniru osetilo i to je razlog zašto večerašnji meč treba čitati sa merom.
Aljoša Damjanović je već pokazao protiv Alkaloida u Skoplju zašto se o njemu priča kao o budućnosti srpskog rukometa. Vladislav Kuleš, najzvučnije pojačanje, imao je solidnu premijeru u crno-belom dresu. Na desnoj strani terena Sergej Ivanov je za sada ispred Nikole Crnoglavca, koji je bio najbolji igrač ekipe u prethodne dve sezone — što samo po sebi otvara dilemu koja se neće rešiti u jednoj utakmici. Simo Šijan je protiv Berlina igrao levog beka, dok se Miloš Kos vraća tek narednog meseca.
Podela minuta i uigravanje španskog sistema traže vreme. Partizan nigde ne žuri — u Superligi konkurencije praktično nema, a Regionalna liga više je stvar prestiža nego takmičarski značajna. Ali Liga šampiona ne čeka, i baš zato je Porto tako važan.
Realan cilj crno-belih ostaje Liga Evrope, gde, uz izuzetak Flensburga i verovatno Gumersbaha, nema nedostižnih rivala i gde četvrtfinale ne izgleda kao fantazija. Do tamo, međutim, ima još pet mečeva u elitnom rangu, i svaki od njih je prilika da se sistem pretvori u igru.
Ako Partizan večeras ostane na nivou od prošlog četvrtka, u Portu se neće izgubiti samo bodovi, nego i deo poverenja u to da je ekipa spremna za ulogu koju joj priča o projektu unapred dodeljuje. Ako pokaže bar deo onoga što se očekivalo tokom leta, onda se o ovoj sezoni može pričati na potpuno drugi način.
Humska i Pionir su odavno naučili razliku između plana na papiru i igre na parketu. Večeras je red da se ta razlika smanji.
