Došlo je vreme za zvaničan rastanak Živka Gocića i Slobodana Nikića od reprezentacije kojoj su poklonili 14 – 15 godina. Ko se sada seća one 2002. kada ih je Nenad Manojlović polako pripremao za najveća iskušenja. Od tada Gocić 362 utakmice, 207 golova i 26 medalja, Nikić 355 mečeva, 354 gola i rekordnih 29 najtrofejnijih odličja. Ovoga puta će se sami nositi sa svojim pritiskom, pred sigurno 2000 poštovalaca na bayenu Tašmajdan, sa uvažavanjem svih prisutnih u obe reprezentacije.
– Nije baš svejedno. Osećam uzbuđenje i naravno da mi je drago što se sve ovo organizuje. Biće tu i za Bobana i za mene najdraži ljudi, prijatelji iz vaterpola, sigurno dan za pamćenje, događaj za čitav život – priča Gocić, kapiten reprezentacije, dok se Nikić nadovezuje:
– Zovu me sa svih strana pitaju za utakmicu. Imam tremu. U Beograd dolazimo u četvrtak i spremljen nam je čitav program. Još kada čujem ko će sve da bude na bazenu…
Gocić i Nikić su među velikane svetskog vaterpola ušli ne samo po sjajnom rezultatima. Tu im je mesto po ljudskim kvalitetima, po odnosu prema sportu kojim se bave, po ponašanju, skromnosti. Uzor su mnogima.
– Nije mi baš svojstveno da sebe svrstavam među neke veličine. Drago mi je međutim da sa svih strana čujem da je organizacijom ovog događaja napravljen pravi potez i da smo to sa jedne strane Boban i ja, a sa druge i kompletna reprezentacija zaslužili. Moji drugari iz Mađarske su odmah prihvatili poziv, a mislim da su Gabor Kiš i Deneš Varga uzbuđeni skoro koliko i ja.
U Timu sveta kvartet Mađara Deneš i Daniel Varga, Madaraš, Gabor Kiš, trojica Hrvata trener Kobešćak, Obradović i Lončar, Slovak Siman, Španac Molina… Nabrajamo, jer dan posle utakmice je Badnji dan za katolike, ali njihov izostanak sa ove utakmice nije dolazio u obzir.
– Svi nam govore da ovako nešto zaslužujemo. Prvi odlazimo iz generacije koja je napravila neverovatnu dominaciju. Sećam se da je savez pre osam – devet godina završio sa organizacijom Dana vaterpola. Drago mi je što se sada obnavlja na ovakav način i voleo bih da i narednih godina savez organizuje svoj dan jer smo to zaslužili, a ujedno predstavlja promociju i Srbije i srpskog sporta, vaterpola posebno – smatra Nikić.
Gocić je izuzetno cenjen u Mađarskoj. Pre toga je igrao i u Rusiji i Italiji. Nikić je igrao u Italiji, Grčkoj, Turskoj i sada u Mađarskoj. Obojica su deca Partizana i Banjice.
– Dugo smo u vaterpolu. Mnogo uradili. Ali, da mi je neko pre godinu dana rekao da će mi 2016. biti ovakva… Ono sjajno Evropsko prvenstvo u Beogradu, pa konačno zlato u Riju i ovakav oproštaj. Šta sportista može još da poželi – priča Gocić.
Nikić zna da će emocije činiti svoje:
– Trudim se da ne razmišljam o tome. Neće nam biti lako, mislim da tako nešto svaki sportista poželi. Ovo je prilika da se kroz oproštaj nama oda priznanje i kompletnoj ekipi koja je ostvarila vrhunske rezultate. Mi smo samo bili njen deo.
(Foto: Ryan Pierse/Getty Images)
Na proglašenju u Riju, svestan da je došao kraj igranju u reprezentaciji, Gocić nije mogao da zadrži suze:
– Ha, ha…ko zna kako će biti u petak. Da će emocije raditi više je nego jasno. I ne samo kod mene i Bobana.
Nema sumnje da će svi drugi uživati na Tašmajdanu. Najuzbuđeniji će biti lepše polovine Svetlana Gocić i Tiana Nikić i deca Živkov sin Bogdan i Bobanova deca Ina i Matija.
– Ništa, frka je tu…Spremićemo se…Kao za finale – zajednički je stav uz dodatak – Drago nam je da će biti prisutna vrhunska imena u Timu sveta. Vaterpolo nije toliko veliki sport. Svi se znamo, svi smo drugari, porodica. Tako da će ovo biti veliko porodično slavlje.
Nikić je na kraju poručio:
– Nisam verovao da će sve biti ovako. Znamo da je Jugoslav Vasović najviše tu povukao, organizacija je sve to podržala. Hajde onda da uživamo.
Ulaznice za meč između Srbije i Tima sveta mogu se kupiti na svim prodajnim mestima Eventima po ceni od 300 dinara. Sav prihod od prodaje karata namenjen je u humanitarne svrhe za pomoć petogodišnjem Andreju Petroviću koji boluje od cerebralne paralize.
