Partizan i Zvezda ne mogu bez politike. Da smo imali privatizaciju, onda bi to bila sasvim druga priča. Ovako je nemoguće da politika ne bude umešana u funkcionisanje ta dva kluba. Za trideset godina koliko sam bio funkcioner u Partizanu, od 1978. godine, onakva bruka na skupštini kluba nije se desila pred očima javnosti. Jeste bilo slično 1989. kad smo smenjivali Jusufija, ali to je tada bilo iza zatvorenih vrata
Žarko Zečević, legenda Partizana, retko istupa u javnosti otkako se povukao sa mesta generalnog sekretara kluba pre skoro devet godina. Već izvesno vreme preokupiran je poslom na mestu savetnika generalnog direktora „Energoprojekta“, ali nikad nije prestao da prati šta se dešava u njegovom klubu i našem sportu uopšte. Zato je njegovo mišljenje i te kako interesantno i značajno po pitanju svih aktuelnih dešavanja.
Nema vas često u medijima otkako ste napustili mesto generalnog sekretara u Partizanu. Čime se bavite i jeste li na bilo koji način aktivni u sportu?
– Što se tiče sportske karijere, to je završena priča. Zato me verovatno nema mnogo u novinama. Pravo da vam kažem, ja i ne volim mnogo da se eksponiram u javnosti jer to što je bilo bilo je, to je lepo sećanje, lepa uspomena ali više se ne treba vraćati na to. A profesionalno radim ovde u „Energoprojektu“ kao specijalni savetnik generalnog direktora i bavim se poslovima u zemlji i inostranstvu.
Nekako u sportskoj, a i u široj javnosti i dalje važite za čoveka koji je vezan za Partizan, na ovaj ili onaj način. Mnogi misle da ste i dalje u klubu, da se vaša reč sluša. Kako to komentarišete?
– Ove godine slavim 50 godina u Partizanu. To nije mali vremenski period i onda, s obzirom na to da sam i kao igrač i kao profesionalac ostavio neki trag, barem mislim da sam ostavio neki trag, verovatno zbog te dužine trajanja ljudi vas dugo i spominju.
Ali sigurno pratite dešavanja, posebno u fudbalskom klubu?
– Ja sam član skupštine i aktivno učestvujem kad je skupština u pitanju. S vremena na vreme me pozovu da me pitaju za neki savet i mišljenje. Ali operativno, funkcionalno ili na bilo koji drugi način nisam aktivan u Partizanu.
Kako komentarišete ovo što se dešava poslednjih nekoliko meseci, taj problem u klubu, veliki raskol? To izgleda jako loše, posebno činjenica da su se legende kluba podelile na dve struje. Bjeković s jedne strane i Ćurković na drugoj. Vi ste podržali Ćurkovića.
– O toj situaciji sam već komentarisao, tako da ne bih mnogo ponavljao. Očigledno se tu radi o razlici dve koncepcije koje ja sad ne bih hteo da objašnjavam ali mislim da je ono što se dešavalo na prošloj skupštini Partizana bruka za klub. Za sve vreme koliko sam bio funkcioner u klubu, znači od 1978. godine, za trideset godina koliko sam ja bio u Partizanu takva skupština nije bila održana pred očima javnosti. Bila je jedna slična skupština, koja je bila održana 1989. godine kad je bio smenjen Jusufi, ali je ona bila zatvorenog tipa i da kažem sva bruka koja je mogla tada da bude nije se pojavila u javnosti. Partizan je to uvek znao da drži zatvoreno, barem u tih 30 godina koliko sam ja bio aktivan, da ne ekskaliraju takva dešavanja javno i bilo kakva razmimoilaženja. Normalno je da ima različitih pristupa, da se na različit način gleda budućnost Partizana, ali mislim da je velika greška bila što je to izašlo u javnost i što Partizan nije imao snage da zatvorenom krugu to reši.
