Jedan od Partizanovih kapitena i zlatni orlić sa mondijalita na Novom Zelandu, o reprezentativno-klupskim temama
Status zlatnog Orlića sa Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina na Novom Zelandu prožet standardnim igranjem uz Predraga Rajkovića, Miloša Veljkovića, Andriju Živkovića, Sergeja Milinkovića-Savića… i višegodišnji trend zapaženih partija u Partizanu začinjen epitetom „jednog od” kapitena superligaškog lidera, daruju Saši Zdjelaru atribut dostojnog sagovornika na temu „planetarni podvig reprezentacije Srbije i plasman na Mondijal u Kataru”, produkt grandiozne pobede nad Portugalijom u Lisabonu.
– Sve čestitke, neverovatan uspeh! Presrećan sam zbog svih tih momaka, dugogodišnjih saigrača i poznanika odmalena, naravno – i cele nacije: to što su uradili stvarno je fenomenalno – način, igra, odnos… Ne pamtim nijednu utakmicu reprezentacije da je ovako briljantno odigrala, pogotovo protiv rivala sa epitetom evropskog šampiona i to… od prvog do 90. minuta – s toplinom u grudima veli Saša Zdjelar, ne tako davno sa tri upisana meča za seniorski državni tim.
Pretpostavljamo da je blagi optimizam, shodno upućenosti u kvalitet Stojkovićeve čete, bio prisutan, međutim, jeste li očekivali da se samo Srbija pita u Lisabonu?
– Reprezentacija je igrala dobro u poslednje vreme i to svi znamo. Očekivao sam da budemo ofanzivni, kao u prvoj utakmici protiv Portugalije kod kuće, naročito u drugom poluvremenu. Dakle, sa dvojicom napadača i Sergejom i Tadićem, svi su tu i svi su orijentisani napadački. Videvši to, preplavilo me je oduševljenje, volim kad dejstvujemo ofanzivno. Da se razumemo, iako igramo sa trojicom pozadi, to ne govori da se branimo, kao što smo, uostalom, pokazali. Momci su bili fenomenalni, Predragu Rajkoviću prvo sam čestitao, kum mi je, krstio sam ga. Drago mi je zbog nacije, ovo je nešto veliko, pre svega, za naš fudbal.
Spektakularno: kad primiš gol u drugom minutu protiv tako velikog protivnika, plus na njegovom stadionu i vratiš se bez problema?
– Nije lako kad tako rano uđeš u minus, međutim, sa ove tačke gledišta kao da nam je to prijalo. Po primljenom golu krenuli smo na sve ili ništa, ubacili smo ih, bukvalno, u njihov šesnaesterac i mrežu. Ne sećam se da su pored tog Sančezovog pogotka imali još neku šansu, možda jednu u drugom poluvremenu… Polušansu! Taj gol nas je pokrenuo, počeli smo da igramo baš, baš jako.
S obzirom na to da ste zadnji vezni, sa situacijama kroz karijeru u kakvoj se našao i Nemanja Gudelj: da li je kapitalu Portugalije prethodio prekršaj?
– Teško je da sad nekog osudimo. Vide oni uživo… Nezgodna situacija: nije ga uočio, došao mu je sa suprotne strane, realno – neočekivano da vas krilo napadne i pojavi se toliko unutra. Šta je tu je, prošli smo, ne bih to komentarisao.
U gro-planu, kao nosioci, sad su vaši klasići sa Novog Zelanda, nadate li se da ćete u dogledno vreme da im se priključite, po mnogima – u reprezentaciji vam je mesto?
– Po meni, Sergej Milinković-Savić je igrač generacije, tek sad daje reprezentaciji ono što je – on. Uz, naravno, kuma Rajkovića, Andriju Živkovića… Ima tu još momaka: Maksimović, Veljković, tu je sad i Vanja Milinković-Savić… Što se tiče mene, uvek dajem maksimum, ako treba – tu sam.
Aleksandar Mitrović nije iz te vaše, svetski zlatne generacije, godinu je stariji, ali…?
– Da pričamo sad nešto: momak ima 27 godina i 44 gola, je li tako?! Ne možemo da igramo bez takvog Mitra! Kad je igrao i dobro i loše u Fulamu, za reprezentaciju je davao sve. Dobro znamo koliko nam je doneo: utakmica u Lisabonu je samo potvrda. Skidam kapu, svaka čast!
Među oduševljenom „rajom”, konačno ponosnom na fudbalere, pojavio se termin – piksizam. Šta je to selektor uneo što vam se najviše sviđa?
– Najviše mi se sviđa što je uneo „bezobrazluk”, proradio je onaj naš inat. Svi se poštuju međusobno… Volim taj bezobrazluk: počeli smo da igramo otpozadi, sarađujemo, budemo tim. To je ono što je, zapravo, donelo uspeh. Bar po mom viđenju sa TV-a.
Piksi kaže da je ovo samo epizoda i da pravo tek sledi na Svetskom prvenstvu. Koliko mogu Orlovi u Kataru?
– Svi dobro znamo: u Srbiji su očekivanja uvek najveća, međutim, ima vremena – puna godina da se ekipa pripremi, saznamo s kim smo u grupi, mnogo će da zavisi i od toga. Budemo li zadržali ovakav stav i način igre, funkcionišemo li kao protiv Portugalije – prolazak grupe ne bi trebalo dovoditi u pitanje.
Za kraj, fudbalski svet, naravno, sa izuzetkom Srbije, potresla je scena – Kristijano Ronaldo u suzama?
– Pa, šta da radimo?! Ronaldo je jedan od najvećih svih vremena, ali to vam je fudbal. Realno, u ovoj utakmici nije pokazao ništa! Skautirali smo ga fenomenalno, udaljili od gola, bio je totalno neprimetan – puno je srce Saši Zdjelaru.
Partizanov glavni cilj titula
Koliko je plasman reprezentacije na Mondijal podstrek i za Partizan da nastavi svoju evropsku priču: Aleksandar Mitrović je prognozirao finale Lige konferencije?
– Daćemo sve od sebe da doguramo što dalje. Prvo, zacrtali smo prolazak grupe i učinićemo sve da to ostvarimo, posle… pričaćemo o daljim ciljevima. Glavni je, kao što svi znamo, titula – jasan je Saša Zdjelar.
Đani dobro zna da smo svi iz kraja ratoborni
Saša Đani Ćurčić slao je moćne motivacione poruke reprezentaciji, prethodno, baš u Žurnalu, nahvalio Sašu Zdjelara rekavši da momak iz njegovog kraja (leva obala Dunava) ima DNK komandanta?
– Svi mi dobro znamo Đanija, priča ono što zna. Odrasli smo u istom kraju, naselje do naselja. Svi smo tu ratoborni, moraš da preživiš. Sale to dobro zna, zahvaljujem mu se na lepim rečima – s pijetetom je kazivao Zdjelar, iz Vrbovskog, o Ćurčiću, iz Besnog Foka, zajedničkog mesta osnovnog školovanja – Padinske Skele.
Pamtim 5:0 protiv Rumunije
Dokle sežu vaša sećanje na utakmice reprezentacije, podsetićemo čitaoce, rođeni ste 1995?
– Sećam se pobede u Beogradu protiv Rumunije 5:0, za plasman na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. Bila je to rapsodija: selektor je bio Radomir Antić, ekipa baš moćna, igrali smo fenomenalno. Lepo vreme za nas… Pre toga? Gledao sam snimke: otac i stariji ljudi pričali su mi kako je igrala reprezentacija Jugoslavije, posle i Srbije. Moja generacija je osvojila to što je osvojila i, nakon toga, nismo imali neke uspehe. Zato je sad ovo toliko važno – ističe Zdjelar.
Originalni članak: Sportski žurnal
