S druge strane, i elitni klubovi se redovno pojačavaju, logično bi trebalo i crno-beli
Otkako je oktobra 2015. promovisan na funkciju sportskog direktora javnost ga uglavnom gleda sa podozrenjem. Najviše zbog uvodnih, euforičnih, s vremena na vreme neutemeljnih izjava. O fudbalerima koje je dovodio ili prodavao može da se diskutuje, oko jednog ne bi trebalo da bude spora: Ivica Iliev je pregrmeo turbulentan period i na putu je da šestogodišnji mandat u ulozi glavnokomandujućeg sportskog sektora Partizana uobliči, do pre samo nekoliko meseci, nezamislivm uspehom. Prvo mesto na superligaškoj tabeli, plasman u nokaut fazu Lige konferencije i rutinsko odrađivanje posla u Kupu Srbije nagoveštavaju da bi ova sezona mogla da bude najuspešnija za crno-bele otkako je funkcioner.
Vreme kad se budu delili trofeji i podvlačila crta je daleko, a prelazni rok blizu i od aktivnosti na tržištu zavisi s kakvim snagama će klub iz Humske krenuti u prolećne izazove. Ako je suditi na osnovu nagoveštaja sa više strana, zima će biti mirna, sa minimalnim korekcijama tima, što ostvara poligon za debatu da li je takva orientacija dovoljna da u maju muzej stadiona u Humskoj 1 ukrase pehari. Kako je najavio Aleksandar Stanojević, u taboru Parnog valjka ne bi dirali postojeći tim osim što bi ga osvežili jednim centralnim vezistom, sposobnim da pokrije veliki deo terena. Razlog – zadovoljstvo postojećim kadrom. Zato su sportski direktor i trener na velikom ispitu, baš kao što je na ispitu i probirljiva Partizanova publika. Prva dvojica: da li previše rizikuju; svi ostali: da li je vreme da im napokon veruju?
Čak su obojica javno prezentovala stav da često ne razumeju šta navijač crno-belih želi. Ako je do rezultata, onda je ova sezona obećavajuća i stvarno nema razloga da se previše tumba tim koji je u prvenstvu postigao najviše, primio najmanje golova i od moguća 63 osvojio čak 59 bodova. Pošto je povratak titule označen prioritetnim zadatkom, a Parni valjak je prvi na tabeli i ima finu prednost za srpske uslove (pet koraka ispred Crvene zvezde), deluje da sastav sklopljen po zamislima nekadašnjih saigrača, ali i saradnika u pohodu na Ligu šampiona 2010. godine (Stanojević tada trenirao Ilieva) ima prođu. Primera radi, malo ko im je verovao letos kad su se opredelili za Rikarda Gomeša, a ispostavilo se da je Afrikanac prevazišao očekivanja (22 gola); nije baš da su Grobari skakali od sreće kad se vratio Danilo Pantić, ali je bivši član Čelsija imao ulogu u rotacionom sistemu; nije ni Siniša Saničanin možda najsrećnije rešenje na poziciji štopera, međutim, sa njim u ekipi Partizan je izrastao u najčvršću odbranu lige u kojoj su, pre početka, mnogi proglašavali Crvenu zvezdu za favorita, jer je dovela fudbalere iz Bundeslige i francuske Lige 1.
Zasad je koncept crno-belih produktivniji u čisto rezultatskom smislu i to je kredit koji dvojac na čelu sportskog sektora ima kao adut pred poteze na zimskoj pijaci. Ako je pokazao da može maltene iz uloge autsajdera da se podine do statusa lidera trke, stiče se utisak da bi trebalo da zavredi naklonosti navijača i u situaciji kad ne planira da dovodi previše pojačanja. Dva su razloga takvom opredeljenju. Jedan se tiče nagrade postojećem kadru, u vidu odavanja priznanja za sve što je dosad uradio. Ako bi doveo nekog sa strane, Partizan bi eventualno poslao poruku straosedeocima da nekima od njih nije zadovoljan, što se kosi sa logikom, jer su se upravo oni izborili za prvo mesto na tabeli i izborili se za poverenje. Drugi je ambijentalni, jer u Humskoj navodno ne žele da remete atmosferu za koju kažu da im je donela očigledan rezultatski napredak, te nisu sigurni kako bi reagovali, primera radi, Vujačić ili Saničanin ako bi došao još jedan štoper, na koji način bi reagovao Natho (ili Pantić) pod uslovom da stigne „desetka“, da li bi Rikardov ego bio ugrožen za slučaj da mu se dovede konkurencija u napadu, uz čisto konceptualno pitanje: zašto bi se zatvarao prostor za napredak 17-godišnjeg Marka Milovanovića?
Bilo je sumnjičavih i kad se Rikardo vraćao (© Star sport)
Kako svaka medalja ima dve strane, tako su sigurno Alesandar Stanojević i Ivica Iliev svesni rizika zimskog prelaznog roka, ujedno i blizine letnjih kvalifikacija. S jedne strane, retko koji klub u januaru gomila igrače, pogotovo ako mu dobro ide. S druge, čak i najveći menjaju. Što bi rekao Slaven Bilić: „Kad si najbolji, promeni dva, tri igrača. Valja osvežiti. Murinjo sa Čelsijem veže dve titule, pa opet promeni. I ti se pitaš zašto menja kad su dobri? Zato što treba sveža krv. Treba natankati goriva“.
Čak i aktuelni Plavci su rešili da se pojačaju kad su se popeli na vrh Evrope. Odmah posle trijumfa u Ligi šampiona istresli su 115.000.000 evra i vratili Romelua Lukakua iz Intera. Stanovište „Natho i Markec igraju dobro“ je u osnovi tačno, ali nisu oni najbolji fudbaleri na svetu i valjda deluje kao potreba da se konkurencija zaoštri, Partizan bude još jači. Na kraju krajeva, sigurniji. Cela javnost je videla kako je jedva priveo jesenji deo sezone kraju bez aktuelnog reprezentativca Izraela i bivšeg Srbije.
I razum nalaže Partizanu da dovodi što kvalitetnije. Ne samo kako bi se trkao sa Crvenom zvezdom za titulu, već da bude konkuretan u takmčenju kome stremi. Liga konferecije poslužila je da bude malo međunarodnog fudbala, ali osnovi cilj kluba je prelazak na viši nivo. Za početak, Ligu Evrope. Kako bi tamo mogao da izgleda pokazao mu je Gent kao sastav koji je najpribližniji drugom po vrednosti UEFA nadmetanju iz Grupe B Lige konferencije. Na sve to, valja imati u vidu reči Marka Nikolića da se evropske kvalifikacije spremaju u januaru, ne u junu, zbog čega je selekcija fudbalera bitna koliko i napad na titulu. Sadašnja ne obećeva da je kadra za transformaciju u konkurentnog učesnika grupne faze Lige Evrope, da ne idemo dalje.
Iliev i Stanojević bi trebalo da uživaju veću naklnost crno-belog plebsa, ujedno budu svesni odgovornosti, kako ne bit došli u situaciju da se, za slučaj lošeg piloga, češkaju po glavi, pitajući se: što se nismo bolje pojačali?
Originalni članak: Mozzart sport
