Neki od najpoznatijih igrača Zvezde u mladosti su bili „grobari”, a i obratno. Tako je Nikola Žigić kao klinac sanjao crno-beli dres, a idol mu je bio Mateja Kežman, dok je partizanovac Novica Veličković čak bio član navijačke grupe sa Zvezdinog „severa”.
Posebna priča je Milan Čiča Gurović. Dok je nastupao za Partizan, zaklinjao se u navijače Partizana, a čak i kada mu je Dule Vujošević dao otkaz, govorio je da je jedini klub u zemlji za koji bi mogao da igra – Partizan. To mu nije bilo dovoljno, nego je podvlačio da nikada ne bi zaigrao u Zvezdi. Čak je gostujući u jednoj fensi tok-šou emisiji, „po protokolu”, kao poklon sponzora trebalo da primi majicu sa crvenom petokrakom na grudima, što je Gurke odbio sa sve paganskim pljuvanjem u pod i držanjem krsta, pokazujući da je za njega Crvena zvezda nešto ukleto. Malo mu je trebalo da od „grobara” postane „Zvezdin četnik”, koji lije suze na oproštaju od „delija”.
U jednom trenutku Zvezdu je predvodio i plejmejker Marko Marinivić, velika uzdanica Svetislava Pešića, koji je, baš kao i njegov učitelj Kari, veliki partizanovac. Sumnju da je bivši Zvezdin plej u duši crno-beo pojačava njegova izjava po dolasku u klub, kojom se predstavio kao navijač Borca iz Čačka?!
Inače, u srpskoj košarci je u poslednjoj deceniji postao trend da igrači prelaze iz Partizana u Zvezdu, i mnogo češće u suprotnom smeru, zbog čega je za mnoge postojala dilema za koga u stvari navijaju. Tako se saznalo da su Miloš Vujanić i Jovo Stanojević, iako prvo ljubimci „severa”, kasnije priznali da su navijali za Partizan. A tada su već i bili njegovi igrači.
Iako je u prošlosti bilo i većih igrača koji su prelazili s jedne na drugu stranu (kao Moka Slavnić), najveći preletač je sigurno Dejan Tomašević. On je u Partizan prešao u vreme kada su rivalstvo i navijačke strasti bile na najvišem nivou, tako da je taj transfer i danas ostao upamćen. Zanimljivo, Tomašević je jednom prilikom u intervjuu „Tempu” morao da odgovori na pitanje da li postoji mogućnost da nekada zaigra u istom timu sa svojim velikim prijateljem Mićom Berićem, tada još velikom nadom Partizana. Tomašević je odgovorio: „Jedino ako on pređe u Zvezdu, pošto ne znam šta bi moglo da se dogodi pa da ja pređem u Partizan.” Ipak se to dogodilo, pa se danas njegovo ime više vezuje za crno-bele boje.
Svakom navijaču Crvene zvezde verovatno će da pozli kada shvati da je najbolji košarkaš koji je u proteklih dvadeset godina nastupao u crveno-belom dresu Vlade Divac, a najbolji trener Duško Vujošević, dve najveće ikone Partizana. Ili je možda najbolji trener Svetislav Pešić, koji nikada nije trenirao Partizan, ali nikada nije ni krio da je „grobar u duši”, zbog čega su ga nekoliko puta iskreno pogodile prozivke crno-belih navijača. Mogli bi nastaviti ovaj niz i rekli da je sledeći najveći trener u savremenoj istoriji Zvezde Miroslav Muta Nikolić.
Najzagriženiji navijači, pogotovo u mlađim godinama, veruju da njihovi idoli sa istom fanatičnošću obožavaju svoj klub i veruju u svaku reč koju sportisti po pravilu izgovaraju kada potpišu prvi ugovor sa Partizanom ili Crvenom zvezdom: „Srećan sam što sam došao u klub za koji navijam odmalena.” Realnost je, ipak, takva da se veoma često dogodi da neki igrači postanu idoli onih navijača koje su i sami psovali sa suprotne strane stadiona ili hale. Za neke igrače koje je karijera vukla da igraju u oba najveća tima po logici se zna da su igrali za „one druge”, dok se neki igrači održali status idola tribine, duboko čuvajući tajnu da su nekada navijali za „neprijateljski tim”.
Aleks Marić je jedan od primera, jer je u intervjuu iz vremena dok je još igrao u Australiji izjavio da navija za Zvezdu i da je to jedini tim u Evropi u kom bi mogao da nastupa. Iako je to kasnije demantovao, na internetu se zaista pojavila slika izvesnog časopisa u kom, pored Marićeve slike, stoji naslov „Zvezda u krvi”. .
Za navijače Zvezde u prošlosti treba smatrati Aleksandra Rašića i Slavka Vranješa, a stidljivo se pominju i imena Kecmana i Đekića. Doduše, ne treba sumnjati da je Kecmanu posle trećeg dolaska u Partizan, čak i da je ikada simpatisao crveno-bele, iz glave sigurno izbačena i najmanja ideja da je Zvezda klub koji može da se simpatiše. Isto važi i za Vranješa, jer su „grobari” jedini navijači koji mu se nisu smejali zbog promašenih zicera. A i Rašića su, prihvatanjem kao svog, isti ti navijači vratili iz mrtvih.
Navijačke apetite, međutim, zadovoljavaju samo prozivke na račun najvećih idola suparničkog tabora. A čak i oni koji strastveno prate košarku ne znaju nešto što može duboko da povredi svakog velikog „grobara”. Da je Novica Veličković, na „jugu” poznatiji kao Novica ubica, u mladosti ne samo bio zvezdaš, nego je čak bio i član navijačke grupe. Kada je jednom prilikom ovaj Zemunac gostovao na SOS kanalu, u živom uključenju dobio je želje za uspešan nastavak karijere od „delija iz Zemuna”. Provokacija je bila više nego jasna, ali na Novičinom licu se videlo da je svako zvezdaštvo iščezlo iz njega.
S druge strane, za Marka Kešelja i Nemanju Bjelicu zna se da su bili veliki partizanovci.
Za koga navija Bata Mirković
U fudbalu je prelazak iz jednog u drugi tabor večitog rivala, za razliku od košarke, još teško prihvatljiv. Nedavni slučaj Brazilca Klea je, ipak, samo pojedinačni incident zalutalog stranca. Zato pojedini fudbaleri navijačke strasti iz mladosti daleko više kriju. A i navijači su mnogo puta pokazali da fudbal ozbiljnije shvataju i da se greške mnogo teže praštaju. U fudbalu i dalje postoji iluzija o doživotnoj vernosti jednom klubu. Istorijski primeri Milka Đurovskog i Velibora Vasovića su izuzeci koji potvrđuju pravilo.
Ipak, mnogi fudbaleri čuvaju mračne tajne iz detinjstva. Danas je nezamislivo da Nikola Žigić obuče Partizanov dres, ali to je upravo bio njegov san, dok je još bio nešto niži od sadašnjih dva metra. Najveći idol u mladosti mu je bio Mateja Kežman! Navodno, jednom prilikom je čak i otišao na probu u Partizan, a tadašnji direktor Partizana Nenad Bjeković mu je poručio da ide da igra košarku. Danas je antologijska „prozivka” Nikole Žigića, kada je posle gola na derbiju imitirao šut za tri poena. Po toj teoriji, ta „prozivka” nije označavala tri gola u mreži Partizana, već je bila upućena upravo Nenadu Bjekoviću. Slično se priča i za nekadašnjeg kapitena Zvezde Marjana Markovića.
Više od javne tajne bilo je to da su Ilija Ivić i Darko Kovačević bili partizanovci u vreme dok su igrali za Proleter iz Zrenjanina, i to pre nego što su postali igrači Zvezde. Ali to možda ima veze i sa tim što su obojica tada bila bliža dogovoru sa Partizanom. Takođe, Dejan Stanković je bio veliki Partizanovac.
S druge strane, za crno-belog centarfora Danka Lazovića se šuška da je više voleo Zvezdu, baš kao i za Simona Vukčevića. A „grobarima” sigurno najteže pada to što je Zoran Bata Mirković (ako je Novica ubica, Bata je ubica na kub) u mladosti navodno navijao za Zvezdu. A nedavno je otkriveno da je upravo Nenad Bjeković, u intervjuu koji dao dok je još igrao u zrenjaninskom Proleteru, izjavio: „Od malih nogu navijam za Crvenu zvezdu. Ali sada se situacija izmenila. Dobro sam upoznao fudbalere Partizana i za proteklih deset dana zajedničkog drugovanja zavoleo sam crno-beli dres.”
