Partizanova škola fudbala „Crno-bele bebe“ je pravo mesto za dečake i devojčice rođene od 2010. do 2018. godine, za one koji žele da naprave prve fudbalske korake i da krenu stopama svojih idola.
Najmlađi fudbaleri treniraju na stadionu Partizana i sportskom centru “Partizan-Teleoptik” – utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom u večernjim časovima, a satnica je napravljena u skladu sa uzrastom.
„Crno-bele bebe“ sa trenerima rade na osnovnim detaljima, tehničkim elementima, brzini, koordinaciji – pa sve do nekih složenijih tehnika, ali je u početku najvažnije samo jedno – da zavole fudbal i da se zaljube u loptu. Fudbal treba predstaviti deci kao zabavu, a ne kao još jednu obavezu. Nekada je ulica bila mesto, gde bi najmlađi kroz igru zavoleli sport, dok danas oni tu privilegiju nemaju.
„Dece nema toliko napolju kao što je nekada bilo. Nemaju svu slobodu da se normalno kreću, da se igraju i da na taj način izaberu sport i da ga zavole. Mi se trudimo da upravo to uradimo ovde, da im dočaramo fudbal kroz igru i da igrajući se zavole fudbal“, navodi trener Dušan Stepanović.
„Mi volimo da nam deca dolaze na svaki trening. Moje zadovoljstvo je kad na kraju treninga vidim da su nasmejani i da pitaju „treneru, kad imamo sledeći trening“ i da jedva čekaju da dođu. On dodaje i da „njih loši vremenski uslovi ne sprečavaju da dođu. Ne zanima ih da li je sneg napadao – čak se i tada rado odazivaju, presrećni su i jedva čekaju trening“, kaže trener Nikola Filipović.
Postoje i izazovi i „problemi“ koje fudbal nosi u najosetljivijem periodu za rast i razvoj deteta.
„Najveći problem nam je da talentovane dečake, koje spremamo da prebacimo iz beba u selektivnu ekipu, dovoljno izanimiramo i da im držimo pažnju do tog momenta prebacivanja. Izazov je uspeti zadržati im pažnju – da od tog silnog čekanja ne izgore i da im sačuvamo volju za fudbalom“, rekao je koordinator Partizanove škola fudbala „Crno-bele bebe“ Miloš Minić.
Ljubav prema klubu se prenosi „sa kolena na koleno“! Velika fudbalska imena poput Ljubomira Fejse, Bibarsa Natha i Rikarda Gomeša su za svoju decu odabrali školu fudbala „Crno-bele bebe“, što je još jedna u nizu potvrda da je ova škola jedna od najboljih u Evropi. Natho i Rikardo su više puta naglasili da je Partizan njihova druga kuća, dok Fejsa nastavlja porodičnu tradiciju i ljubav prema Partizanu.
„Sećam se da je mene moj tata od malena učio da volim crno-bele i da volim Partizan. Ja sam partizanovac i odmah sam sina poslao tamo gde i pripada – da navija za pravi klub. Nisam ga gurao, on je još mali, ali me on pitao da li može da ode negde da trenira, tako da sam ga poslušao i doveo ovde. Mislim da je san svakog oca koji ima sina, a koji igra fudbal, da jednog dana i on postane fudbaler“, kazao je Fejsa.
Prvotimac Partizana Ljubomir Fejsa vidi u svom sinu sebe, a voleo bi i da on krene njegovim stopama. Seća se kako je sa drugarima na ulici igrao fudbal i da se, u to vreme, ljubav prema sportu rađala na ulici. Najveći talenti su se tada stvarali u tim uličnim igrama, gde se i razvijala kreacija i mašta kod dece. On kaže da je njegov sin sa samo šest godina počeo da trenira fudbal i da je to privilegija u vremenu kada su deca fizički neaktivna.
„Ima iste pokrete ruku kao ja, trčanje, tako da me podseća dosta na mene. Stalno me ispituje nešto oko fudbala – „šta je, tata, ofsajd“, „šta je aut“ – sve ga zanima i želi da nauči. Ja nisam trenirao u njegovim godinama. Mi smo se, u to vreme, samo na ulici igrali. Počeo da sam treniram tek kada sam imao 8, 9 godina, a on ima tu privilegiju da je počeo mnogo ranije“, zaključio je Fejsa.
Za prijavu i sve dodatne informacije pozovite 065 62 10 996 ili pišite na mejl [email protected]
Originalni tekst Kurir. rs