Posle uspešnog boravka u Holandiji, u kojoj je dva puta proglašavan za igrača meseca, naš bivši igrač i kapiten Igor Mršulja, svoju karijeru nastavio je u Mađarskoj gde je potpisao ugovor sa Orošhazom.
Pauzu u prvenstvu ovog vikenda Igor je iskoristio da dođe u Beograd i poseti svoju porodicu a nama je pripala čast i zadovoljstvo da “ukrademo” malo njegovog slobodnog vremena i popričamo o rukometnim i sportskim dešavanjima.
Za početak, Igore kako je u Mađarskoj?
-Zaista super. Period privikavanja je kratko trajao i sada je mnogo lakše. Mađari polažu mnogo u rukomet i na igračima je “samo” da svoje umeće pokažu na terenu, ne misleći na probleme oko njega .
Iz Holandija u Mađarsku. Razlog je…
-Iskreno, Holandija takođe ulaže u rukomet dosta ali sam želeo u jaču Ligu,da budem bliže porodici, kao i očima selektora jer smatram da je biti pozvan u reprezentaciju najveća sportska i lična čast za jednog igrača.
Dakle, reprezentativne ambicije postoje?
-Naravno, lagao bih da kažem drugačije. Moje je da igram, budem u formi i nadam se da će poziv stići.
Naš Partizan?
-Uh, bolna tema. O Partizanu mogu dan i noć, pogotovo o mojoj generaciji koja je u klubu bila isključivo iz ljubavi. Tvrdim, da smo ostali na okupu bar još koju godinu, Grobari bi se radovali titulama. Ovako, svako je morao na svoju stranu i da traži mir i sportsku sreću u raznim zemljama u Evropi i svetu.
Pratiš li sada Partizan i hoćemo li neke od vas videti ponovo u crno-belom dresu?
-Pratim naravno, kad god obaveze to dozvoljavaju. Da li ćemo se vratiti, ne zavisi samo od nas jer morate razumeti koliko je teško dolaziti na treninge a nemati toplu vodu, lepak, osnovne uslove za rad…Ali,dovoljno smo “okoreli Grobari” da maštamo povratak u klub i najdraži dres. Jer, Partizan zaslužuje i mora da uvek bude najveći i najbolji.
Razgovor je dalje vodio u pravcu priče o privatizaciji u sportu, privatnim planovima i željama našeg bivšeg kapitena kao i raznim okolnostima koji koče Partizan da bude najbolji u svim sportovima… Ali, to ostavljam za priču”u četiri oka”a Igoru se od srca zahvaljujem na izdvojenom vremenu i ukazano časti da popijem kafu sa njim.
