“ORILO” se “Pionirom” posle poraza Partizana od Crvene zvezde, kao da su crno-beli zakoračili u finale. Nije kapiten Novica Veličković uspeo da sakrije emocije, iste one koje su ga pre dva leta vratile u voljeni klub, da nekim novim klincima pomogne u košarkaškom odrastanju, u daleko težim uslovima nego što su ih imale ranije generacijama u Humskoj. Bio je tu da uspravi Partizan kada je rezultatski posrtao, bio je tu da povede Aranitovića, Marinkovića… ka prvom Kupu Radivoja Koraća posle šest godina. Bio je tu da, oslabljen neigranjem Sija i Marinkovića, Partizan u polufinalu plej-ofa pokuša “nemoguće” i probije se do polufinala… Pitanje je da li će opet, kada crno-beli s polovine leta krenu u pripreme, biti tu…
– Sada razmišljam pre svega o tome da se odmorim, da budem s porodicom. Jedan trening, drugi trening, putovanja… Hoću da leto posvetim deci, sa njima da uživam. Hvala saigračima, jer nije lako nositi grb Partizana kada vas osporavaju… Dobro su se nosili sa tim – kaže Veličković.
Kapiten crno-belih se u februaru upisao na listu klupskih velikana koji su podigli bar jedan pehar u ime Partizana.
– Od starta je sezona bila preteška. Mnogo poraza, pa juriš plej-of, pa osvojiš Kup, to ti da samopouzdanje… Ali teško mi je da izgovorim da je sezona uspešna zbog osvojenog Kupa. Dali smo sebi nadu. Verujem da bi bilo bolje sa većom rotacijom.
Vratio se Novica na polufinalnu seriju u kojoj je Partizan manje od jedne četvrtine delilo od majstorice protiv rivala kome je, kao uvek, sportski izrazio poštovanje.
– Nije alibi, ali smo igrali bez dva igrača koja nam mnogo znače. Diktirali smo igru 30 minuta, poveli sa devet poena, a onda smo nizali gluposti kao što nam se dešavalo tokom sezone. Napravimo jednu, pa drugu, pa treću… A Zvezda poseduje iskustvo, igrače koji znaju da pogode. Sve ovo, cela sezona je škola, koju nismo završili onako kako smo želeli. Zvezdi čestitam na dobroj partiji. Kao uvek, poštovanje za njih.
ISKORAK NAPRED
NOVICA je napravio paralelu između prethodne i sadašnje sezone. – Primetni su boljici u klubu, atmosfera je pozitivnija. U suštini klub gledam drugim očima, baš kao i na to što sam kapiten i sve ono što me nosi da igram. Nadam se još boljem Partizanu, a jedinu želju koju imam je da se vrati tamo gde mu je mesto.