Finiš je utakmice Partizan NIS – Zelena gora. Cela dvorana je na nogama, urla: „Šutiraj!!!” Uzvik sa tribina se poklopio sa reakcijom na klupi. Ali, Vanja Marinković ipak nije šutirao. Iako je bio sam van 6,75 i iz takvih pozicija ranije gotovo uvek probao.
Ovog puta je izabrao da krene u dribling. U nastavku te akcije, Vilijam Hečer je pogodio iz polaganja. Međutim, taj potez Marinkovića je bio motiv za ovu priču. Samo jer je bio jedan od mnogih takvih ove sezone.
Često se dešavalo da Marinković preskoči šut koji je obično „uzimao”. Umesto toga, krene na ulaz ili doda loptu.
Zašto? Talentovani šuter je imao objašnjenje.
– Mnogo je teško igrati presing u odbrani kakav smo mi igrali protiv Poljaka. Onda je teže i u napadu šutnuti. Mada, u toj situaciji protiv Zelene gore, jesam bio sam, mogao sam da šutiram. Ali, mislio sam da će čuvar da skoči na blokadu, a nije – pričao nam je Marinković.
Zastao je, pa dodao:
– Desi se i da te stigne umor.
Znači, nije do samopouzdanja ili nesigurnosti u šut. Niti je ta odluka posledica promašaja protiv Budućnosti.
– Ne! Kada je u pitanju baš ta situacija protiv Zelene gore, šutnuo bih ja to. Hteo sam, ali stvarno sam mislio kako će ovaj da skoči, da je bolje da izdriblam u stranu, nego da ga čekam. Opet kažem, i umor je kumovao kod te odluke.
Potom je iz Marinkovića izašlo totalno iskreno:
– Meni je utakmica protiv Zelene gore bila fizički najteža do sada.
Objasnio je i zašto.
– Zbog tog presinga koji smo Vrabac i ja igrali sve vreme na Florensu i Košareku. Bilo je jako teško.
Ali, presig se isplatio. I Marinkovićeva je zasluga što je Florens pri poslednjoj trojci izašao u aut. Bio mu je rukom na šutu.
Dalje, u analizi tog meča, mladi šuter je pričao:
– Opet je bilo padova. Odemo na osam ili devet, pa se oni vrate. Onda oni odu na pet, pa to jurimo… Još jedna tesna pobeda, ali dobro je dok dobijamo.
Zbog čega crno-beli ne mogu jednom da, kada odu na devet razlike, povećaju prednost na, recimo 12 ili 15, već uporno i to uglavnom svojim greškama vraćaju rivala u igru, pitali smo Marinkovića. Kad o tome međusobno razgovaraju, do kakvog zaključka dolaze?
– Uvek mi imamo ideju da odemo na 12 ili 15. Ali, umesto toga, uvek nekako padnemo u igri. Da li je to u glavama ili fizički? Stvarno, ne znam.
Ali…
– Tek je novembar. Nadam se da ćemo vremenom smanjiti te oscilacije i da će to biti sve bolje.
Posle utakmice sa Zelenom gorom, Džikić je izabranicima dao slobodan dan. Crno-beli su juče nastavili sa radom, kako bi što spremniji dočekali sledeći meč – još jedan užasno težak, u užasno teškom nizu – protiv Crvene zvezde mts.
– Imali smo vremena i da se odmorimo, pa i da se dobro pripremimo za Zvezdu. Znamo da crveno-beli dobro igraju, da su fizički jaki. Mislim, derbi je. Videćemo.
Za razliku od Partizana koji će imati celih pet dana za pripremu meča, Zvezda će imati duplo manje. Crveno-beli danas igraju meč u Evroligi. Da li bi ta svežina mogla da bude adut Partizana u predstojećem okršaju, upitan je Marinković.
– Sigurno da može da bude. Ne moramo da idemo daleko da bismo to zaključili. Mi smo pred Budućnost igrali protiv Bešiktaša u Istanbulu, imali smo dva treninga pred taj meč, a Podgoričani su imali sedam dana da se pripreme za nas jer su odmarali u tom kolu u Evrokupu. Videli ste kako je to izgledalo.
Ipak…
– Jeste da ćemo biti odmorniji i svežiji, ali to je Zvezda.
