Dolazak štopera iz Španije podsetio na 12 defanzivaca – stranaca s različitim uspehom igranja u Partizanu…
Podatak da je Mark Valijente, s pedigreom štopera školovanog u Barseloninoj „La Masiji” (bio kapiten Leu Mesiju!), došao u Partizan, širi lepezu sećanja na defanzivce – strance s tragom ili uz sud „daleko vam lepa kuća” kroz istoriju prisutne u Humskoj.
Hoće li izbor trenera Miroslava Đukića s namenjenom ulogom komandanta odbrane u srca navijača Parnog valjka da se useli kao Taribo Vest i Ivan Ivanov, ili da ih razočara poputAndersona Markeša i Aleksisa Ngambija?
Kažu, ukoliko angažujete igrača iz inostranstva, najosetljivije ga je implementirati u poslednju liniju. Kvartet ispred golmana mora da deluje kao švajcarski sat, ima odličnu komunikaciju, uigranost dovede do perfekcije razumevši se i pogledom…
Partizan je, počevši od 2003, imao 12 defanzivaca s krštenicom izvan prostora bivše Jugoslavije: sa evropskog, afričkog, južnoameričkog i azijskog kontinenta. S dijametralnim utiskom…
Veliki problem – jezik. Ne čudi, zato, što su se u ekipu najlakše uklopili Bugari: Ivan Ivanovi Ivan Bandalovski. Slušajući odmalena srpsku muziku brzo su na Topčiderskom brdu počeli da proizvode fine tonove i predstavljaju značajne karike u crno-belom orkestru.
Glavni problem – kvalitet. Posle igranja u Interu i Milanu, logično, nije ga imao Taribo Vest! Tačno, posedovali su i ostali lepe reference, međutim, nisu svi uspeli da ih demonstriraju.
Bitno – karakter. Samo su Vest, Ivanov, Bandalovski i Tomaš Ržasa (ili, Žonsa) imali crtu da mogu da igraju u velikom klubu i u ritmu sreda – nedelja grizu za pobede.
Nezamarljivo – tajming dolaska. Nije isto doći u tim koji s Lotarom Mateusom napada Ligu šampiona ili kao u zimu 2016. ima skoro 30 bodova manje od Crvene zvezde (Sedrik Gogua).
Ko je za partije poviše Autokomande zaslužio pluseve i atribut punog pogotka? Uz gorepomenute Vesta (legendarna partija protiv NJukasla i čuveno: „Poješću Širera!”) i Ivanova(gol Tromsu za plasman u Ligu Evrope), čini se da je najviše pokazao Ifeani Emeghara, levonogi fudbaler uspešan na poziciji desnog beka pri izborenom „Vermezovićevom” proleću u Evropi.
Dobro je, moglo je i bolje – stoji uz imena Tomaša Ržase, Ivana Bandalovskog i Sedrika Gogue (igrački kvalitet, baš kao i ljubav prema „kapljici”, nije mu bio sporan).
Nisu oduševili – ocena sa znakom jednakosti uz Džozefa Kizita, Mohameda El Monira, Kim Či Vua i Fabrisija (sve poništio izletom u napad protiv Augzburga).
Najveća razočaranja – Anderson Markeš (Brazilci, ako se ne zovu Tijago Silva, možda i nisu za štopera) i Aleksis Ngambi, s prethodnim rejtingom i krajnjim zaključkom: žali Bože uloženog novca.
Španac Mark Valijente, baš kao i Rumun Gabrijel Enake (već povređen?!), jednačina s nepoznatom…
Izvor : Sportski žurnal
