Klinci rođeni u ovom i krajem prošlog veka pamte dva plasmana Srbije na Mondijal. Govore im da je to veliki uspeh. Ubeđuju ih u to da se nije lako plasirati na najveću smotru fudbala, a eventualni plasman u osminu finala je još uvek nedosanjani san.
Oni malo stariji odlično pamte kada je Jugoslavija zbog jednog promašenog penala ispala u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Italiji 1990. godine. Selektor tog tima bio je Ivica Osim, legendarni Švabo.
Na sutrašnji dan, 30. juna se navršava 28 godina od nesrećnog poraza od Argentine. Čitavih 90 minuta imali su „plavi” igrača manje, ali su uspeli da dođu do jedanaesteraca.
Nisu bili ni za dlaku slabiji od Maradone i drugova. Novinari ni tada nisu simpatisali Osima, ni u Zagrebu, ali ni u Beogradu.
Pričali su da je uvek ljut, da do podne mrzi sebe, a od podne sebe i celi svet, a on se jednostavno nikada i nikome nije dodvoravao.
Tačno je znao šta želi. Fudbalski intelektualac. Uvek je imao viziju i tima i igre. Govorio je uvek ono što misli, sviđalo se to nekome ili ne. Ništa ne boli kao istina, a Švabo je uvek kaže u lice. Tako ocenjuje i dosadašnji tok Mondijala.
– Ne mogu baš reći da sam imresioniran igrama na Svetskom prvenstvu. Nije tu bilo ništa spektakularno, što odudara od onog što već ranije nije viđeno. Nema ni taktičkih inovacija. Mnogi očekuju čuda, možda zbog količine novca koji se obrće u fudbalu. Neka prethodna prvenstva su bila bolja. Ima iznenađenja, ali nesporno je da ko god dođe na Mondijal poseduje određeni kvalitet – počinje monolog o dosadašnjem toku SP Ivica Osim.
LJubitelje fudbala u Srbiju najviše zanima šta Švabo misli o igri Srbije, koja se već posle prvog kruga vraća kući. Mnogima se neće dopasti, ali nekadašnji trener Partizana je opet konkretan.
– Gledao sam mečeve Srbije. Znam da se to mnogima u Beogradu neće svideti, ali ne dopada mi se kako je igrala. Bilo je tu mnogo nedostataka i grešaka, nedopustivih za tako veliko takmičenje. Ne mogu reći da sam u detalje upoznat sa fudbalskim prilikama u Srbiji, ali sudeći po onome što znam, čini mi se da ovo nije bila najbolja reprezentacija. U timu nije bilo igrača koji su po meni morali da budu tu. Greška je i smena selektora pred Svetsko prvenstvo. Ne menja se selektor posle plasmana na Mondijal. Samo oni koji se bave trenerskim poslom, ili se makar malo razumeju u fudbal, znaju šta znači i kako je težak posao stvoriti dobru atmosferu u ekipi, uigrati tim, napraviti prepoznatljivu igru. Za to treba vremena čak i godine i kada to sve uradiš, izboriš plasman na Mondijal smene selektora. Sve to se lako uništi i takve greške se skupo plaćaju. Nije to bio slučaj samo sa Srbijom. Još nekoliko reprezentacija je to isto uradilo. Na Mondijalu se ne uči. Mora tačno da znaš šta hoćeš, a ne da lutaš iz utakmice u utakmicu. Tu se igra na rezultat.
Kada priča o igri Orlova, Osim je izneo još jedno zapaženje.
– Nezahvalno je porediti sadašnja vremena sa onim kada sam ja bio selektor, ali imam utisak da u ovom timu Srbije nema velikih znalaca kao što sam ja imao. Savićević, Stojković, Sušić su u moje vreme bili majstori koji su sami jednim potezom mogli da reše meč. To su znali i protivnici i plašili su ih se. U ovom timu Srbije nema igrača tog kalibra. Možda grešim, ali me igrama na terenu nisu u to ubedili. Zašto je to tako i zašto više nema takvih majstora to je neka druga tema, ali sada je činjenica da ih nema – iskren je Švabo, koji nikada i nikome nije dozvoljavao da mu se meša u posao i nameće ideje i igrače, sve odluke je donosio sam.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
