Šef stručnog štaba Partizana uoči meča sa Radničkim 1923 potvrdio da ostaje na klupi do reprezentativne pauze
Gordan Petrić predvodiće Partizan s klupe, ali samo do reprezentativne pauze, kad je najavio odlazak iz Humske. Petrićev mandat ostaće upamćen po dvostrukoj pobedi nad Kelnom (1:0, 2:0) i odličnim izdanjem protiv Nice (1:1), ali i po jednoj od najvećih bruka protiv Mladosti GAT (0:4).
Partizan je završio evropsku epizodu porazom od Šerifa (1:3) i do kraja sezone igraće samo u prvenstvu. Titula postoji samo u teoriji, s obzirom na to da Crvena zvezda ima prednost od 14 bodova, uz utakmicu više. Parni valjak već danas ima priliku da smanji zaostatak ako kao domaćin savlada Radnički 1923.
– Posle utakmice u četvrtak protiv Šerifa, prvenstvo dođe kao lek. Siguran sam da igrači jedva čekaju da izađu na teren i da pokažu da je to bilo samo slabo. Sviđa mi se kako igra Radnički 1923 i ekipa koja će pokušati da se nadigrava sa nama.
Radnički 1923 vas je dobro namučio jesenas na „Čika Dači”, međutim, Kragujevčani nisu na najbolji način počeli drugi deo šampionata. Kako vam se čini današnji rival?
– Talentovana su ekipa, možda zbog toga u nekim segmentima igraju ofanzivno, pa ih neko i kazni. Drugačiji su nego kad sam ja došao drugu ili treću utakmicu. Biće lepa igra, ali za Partizanove igrače, što pre dođu utakmice, to je lek za ono što se desilo pre nekoliko dana. Pokušavam da ih rasteretim svih stvari, tako je bilo i pred Šerif, morali smo da vodimo 3:0 do penala, a onda se desilo to, posle smo primili tako gol kako jesmo.
Da li je moguće zaboraviti sve što se izdešavalo u četvrtak, kako na terenu, tako i van njega?
– Pa dobro, sigurno se ne zaboravlja u bukvalnom smislu. Bitno je da uđu u neki kolosek. Na to što se dešavalo na utakmici i pre i posle, igrači moraju da se priviknu, oni su profesionalci. Ko zna koji put kažem, oni bi trebalo da igraju za sebe, a ne da ih opterećuje situacija van terena. Koliko god se bavili ovim poslom, oni će nailaziti na ovakve situacije, nije to samo kod nas, dešava se to i u drugim ligama, negde manje, negde više. Igrao sam u Škotskoj, gde je druga priča u odnosu na Srbiju, kad kažem da su ljudi nervozni, to su osobe iz kluba, ne oni iz vrha. Najviše su me prozivali ljudi oko mene. U Britaniji i Škotskoj se nikada to nije dešavalo, sve je ostajalo normalno.
Da li je poraz od Šerifa uticao na vašu odluku o kraju mandata na klupi Partizana?
– Pre tri nedelje sam rekao Ivici Kralju da traži trenera kad dođe pauza za reprezentaciju. Mnogo ljudi možda zna da sam igračku karijeru prekinuo zbog bolesti. Pred pripreme su mi rekli na pregledima da mi preskače srce, da imam mladež koji ide ka melanomu, tako da ne želim da provociram svoj organizam. Dobro sam, ali ne želim da mi se desi nešto što je bilo kad sam imao 31 godinu. Sada kad se završila utakmica protiv Šerifa, rekao sam da je možda sada dobro da odem zbog šok terapije, ali su ljudi iz kluba tražili da ostanem do pauze.
Kakvo vam je trenutno zdravstveno stanje?
– U redu sam, ali ne želim da provociram organizam. Ako mislite da se ne nerviram, kad me pogledate delujem smireno, a ko zna šta moj organizam radi. Ne živim od fudbala, ja za fudbal živim. Kad sam završio terapije sa melanomom, ja sam više bio sa Peđom u Valensiji kod doktora, on je rekao „trankilo”, to znači polako. Nemam presing, ne želim da provociram šta je bilo u prošlosti.
Kako su igrači podneli vest o vašem odlasku iz Humske?
Posle Šerifa sam rekao Ivici Kralju da ću na treningu preneti fudbalerima, međutim, sve se to sazna. Odmah sam bio iskren, da u životu može da bude i gore i dole. Da li je to bilo od nekog napora ili šta već, nije im bilo svejedno, ne treba da se tangiraju oko toga, možda će im biti nezgodno kad odem, ali oni igraju za sebe, za svoje porodice.
Da li ćete da se uhvatite druge finkcije u Partizanu?
– Mogu da se uhvatim za kabal za struju, ha, ha.. Pričao sam sa suprugom i rekao sam da nema potrebe to da radim, genetika je takva, ne mogu da je promenim. Da li ću ikada više biti trener, teško, ali kad sam odlazio sa funkcije rekao sam da neću to biti nikada. Biću tu, pratiću fudbal, ali ne verujem da ću bilo šta da radim što će moj organizam da provocira. Jednostavno sam takav, može mene da isprovocira i nešto dok gledam Vest Hem recimo.
Da li biste voleli da pobedite sve ostale utakmice tokom vašeg mandata i posao šefa struke Partizana završite na najbolji mogući način?
– Naravno da bih voleo, ali to ne zavisi od mene. Bilo je sigurno grešaka prethodnih meseci, i izboru igrača i načinu treniranja, to je ljudski. Imam 53 godine, možda je kasno da se ponovo bavim ovim poslom… Jokanović je moje godište i postao je trener 2007. i u prednosti u odnosu na mene i Batu Mirkovića koji smo počeli malo kasnije. Jokan kad je došao na klupu Partizana imao je oscilacije, ali ispred sebe je imao prostor da uči, pa je postao to što jeste. Voleo bih da bude što više pobeda dok ne odem, ali to više znači nego igračima nego meni.
Da li bi trijumf nad Crvenom zvezdom u gostima bio vaš najlepši oproštaj od crno-belih?
– Bilo bi lepo da se pobedi zbog Partizana, ali ne razmišljam od tome. Sve se vrti oko igrača, mi smo samo servis. Ne bi trebalo da se smatraju igrači kao mašina za pravljenje novca. Samo nekada treba da ih opustiš da bi pružili maksimum, to su sve mladi momci koji će proći kroz takve situacije, sigurno će i oni biti mnogo iskusniji fudbaleri, ne kažem bolji tehnički, nego taktički. Da se sada igra protiv Šerifa, bili bi sigurno bolji.
Koliko je teško motivisati ekipu posle eliminacije iz Lige konfrencije?
– To je posao sa kojim smo se svi mi bavili. Sigurno u njihovim glavama stoji to što smo ispali od Šerifa. Moraju da se prilagode na situacije, neko će polako da završava, neko će tu igrati još deset godina, biće toga u njihovom fudbalskom životu. Naše je da ne pritisnemo u nekim situacijama, ali sada da se okreću naopačke, ne ide. Posle drugog-trećeg gola, mi smo se ispumpali, oni su se namestili dobro. Imali su Pavlović, Baždar i Menig dobre šanse na kraju, ali u prvih 20 minuta smo mogli da rešimo utakmicu.
Koliko su vam falili Igor Vujačić i Bibars Natho u duelu sa Šerifom?
Doneli bi neki kvalitet. Dača Pantić je išao na poziciji Natha. Kilometražu smo pretrčali u rangu evropskih ekipa. Na tom mestu je dosta pretrčanih metara, što se tiče brzine, nije bilo tako… Ali što su oni pokazali je to bila 11-12 kilometara. Sve to nam je doneo i Vujačić, možda nismo bili dovoljno dobri u nekim segmentima, nema šta tu mnogo da se doda – zaključio je Petrić.
Originalni tekst Sportski žurnal
